Kosovo i Srbija: Ukidanje viza za stanovnike sa pasošem Koordinacione uprave
Iako Srbija nema vizni režim sa EU od decembra 2009, vizna liberalizacija se nije odnosila na stanovnike Kosova sa srpskim pasošima.
Milica Rakić Andrić sa Kosova će od oktobra slobodno moći da krene na put ka zemljama Šengena.
Evropski parlament i Savet EU potpisali su u sredu 18. septembra uredbu o ukidanju viza za ljude sa Kosova sa pasošima koje izdaje Koordinaciona uprava Republike Srbije, posebno telo zvaničnog Beograda.
Odluka počinje da važi od prve polovine oktobra.
„Ovo je dobra vest, otvara nam toliko mogućnosti.
„Mislim da će mnogi ljudi osetiti olakšanje i pravdu, jer smo dugo ukazivali na ovaj problem", kaže Rakić Andrić za BBC na srpskom.
Iako je Srbiji ukinut vizni režim još pre 15 godina, a Kosovu početkom 2024, vlasnici pasoša Koordinacione uprave poslednji su na zapadnom Balkanu kojima je trebala viza za putovanja u zemlje EU, jer su se našli pravnom procepu nerešenih političkih odnosa Beograda i Prištine.
„Nema više diskriminacije u regionu", rekao je za Matjaž Nemec, koji je u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta bio izvestilac za ukidanje viza.
- Od novca do pisarnica: Vučić najavio mere za Kosovo
- Zašto je važan most na reci Ibar u Kosovskoj Mitrovici
- Tri tačke nove runde napetosti na Kosovu
- Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš
Kako su do sada putovali ljudi sa pasošem Koordinacione uprave?
Milica Rakić Andrić živi u Kosovskoj Mitrovici, gradu podeljenom na dva dela, severni u kom žive srpska zajednica, i južni sa većinskim albanskim stanovništvom.
Ima pasoš koji izdaje Koordinaciona uprava Srbije, telo pri Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) te zemlje.
Da bi putovala u bilo koju zemlju EU morala je prethodno da podnese zahtev za vizu, koji se obrađivao u konzularnim odeljenjima tih država u Beogradu ili Prištini.
Trebalo je dostaviti hrpu dokumenata: od izvoda iz matične knjige rođenih, šestomesečnog izvoda iz banke da imate dovoljno novca na računu, ugovora o radu, zdravstvenog osiguranja do venčanog lista ako ste u braku, priča Rakić Andrić.
Ona je samo jednom tražila vizu, jer je htela da ide u odmor na Grčku.
Podnela je zahtev u februaru, uz potvrdu o smeštaju i prevozu, iako niko ne garantuje da će joj odobriti vizu.
„Ako ne dobijete, propada vam sve što ste uplatili", kaže.
Vizu je dobila.
Mnogo Srba sa Kosova, objašnjava, menjalo je prebivališta, prijavljujući se po gradovima u Srbiji, kako bi mogli da putuju, ali se vremenom i ta procedura pooštrila.
Preciznih podataka o broju vlasnika pasoša Koordinacionih tela nema, a poslednji podatak je ranije ove godine izneo Nemec, rekavši da takav dokument ima 18.000 ljudi, prenosi Kossev.
„Ljudi uglavnom nisu uzimali kosovske pasoše jer nisu želeli, a i manje-više je bilo besmisleno.
„Ni ti pasoši nisu mnogo više vredeli od pasoša Koordinacione uprave do januara ove godine", kaže Rakić Andrić.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Odluku o ukidanju viznog režima za njih Savet EU je doneo u julu 2024. godine.
Beograd je tu meru odmah pozdravio, dok je zvanična Priština izrazila nezadovoljstvo, navodeći da je reč o nepravdenoj odluci Evropske unije, jer se time „sabotira proces integracije srpske zajednice na Kosovu".
Srbija je 2009. godine formirala Koordinacionu upravu za izdavanje pasoša građanima sa prebivalištem na Kosovu, kao jedan od uslova za dobijanje vizne liberalizacije.
Kosovo smatra Koordinacionu upravu nelegalnim telom i ne priznaje te pasoše.
Ova odluka ne odnosi se samo na ljude sa srpskim pasošem koji trenutno žive na Kosovu, kaže Dragiša Mijačić koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za Poglavlje 35.
„Ako je neko otišao sa Kosova 1999. godine i živi, na primer, u Nemačkoj, ali nema njihovo državljanstvo već samo srpski pasoš, on do sada nigde nije mogao da putuje bez vize",
„Ovo je važna odluka i treba je posmatrati kao antidiskriminatornu meru za jednu grupu stanovništva", kaže Mijačić za BBC na srpskom.
Uredbu su potpisali Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta (EP) i Janoš Boka, ministar za evropska pitanja Mađarske kao predstavnik zemlje koja predsedava Savetom EU.
„Drago mi je da više nema nikoga ko ne može da putuje u EU, to je za EU stvarno bitno i za Srbe koji žive na Kosovu", rekao je za Matjaž Nemec.
Objavljivanjem u službenom glasniku EU, za dvadesetak dana, odluka o viznoj liberalizaciji stupa na snagu.
Potpisivanje uredbe dešava se u jeku novih tenzija na Kosovu.
Sever Kosova je sve više pod upravom kosovskih vlasti, ukinuta je upotreba dinara, zatvorene su pošte, a broj Srba koji imaju kosovska dokumenta i registarske tablice sve je veći.
Kosovske pasoše je od januara do juna 2024. godine dobilo 3.000 Srba sa severa Kosova, dok je zahtev za ličnom kartom tražilo 4.000, podaci su Agencije za civilnu registraciju Kosova.
Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija vizni režim nemaju od decembra 2009, a Albanija i Bosna i Hercegovina od decembra 2010. godine.
Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.19.2024)