Mlatišume na promaji
Danas pre 5 sati | Teofil Pančić
Ove badavadžije, luftiguzi i lezilebi kanda su baš rešili da me po četvrti put u životu silom uče i privode ćirilici.
Nije li to ipak malo mnogo za jedan život? I gluplji od mene odavno bi naučili što treba. Prvi put sam učio i naučio i ćirilicu i latinicu sam od sebe, jer mi se tako htelo, jer sam morao da zadovoljim radoznalost koja je bujala u svim pravcima. Imao sam pet godina. Onda je došlo vreme da se krene u školu. Rane sedamdesete u SAP Vojvodini: u prva dva razreda učili smo ćirilicu. Danas se deca uglavnom opismene pre škole, tad još nije bilo tako. I dok je većina mojih