Zagrljaj koji nedostaje
Danas pre 19 sati | Dragana Božinović
„Ne mogu da dočekam da te zagrlim, i tako, na tvom ramenu, samo da ćutim“, kroz suze mi je rekla Tanja, mlađa bratova ćerka, negde u osmom mesecu korone, kada je njen suprug gubio bitku sa tom pošasti.
Nije to bilo prvi put da je to rekla i ja sam počela da se pitam šta je u tom kratkom fizičkom susretu za kojim smo svih tih pandemičnih meseci čeznuli? Šta je u tom pokretu ruku i tela kojim smo, dok kovid 19 nije stigao, često posezali iz hiljadu različitih razloga, ponekad iz čiste navike? Grlili smo se sa decom, starijima, prijateljima, partnerima, poznatima i, ponekad, nepoznatima, naročito u kafani. Za pesmu, za susret, za dobrodošlicu, za zahvalnost, za