DEDA TIKINE DUME Pusta duma jesenja

Najprvo otodiše koji beoše najsiromašni. Malko zemljica, gočka ljudi u kuću, nepodeljeni, zavađeni, za sve željni, navek gladni uz prazne naćve i vagani… Koje ne mogaše sebe da najde u brazdu i uz kućni astal, vrlješe gunj na grbinu, pa u kamion, el na voz, pa u grad. U grad ji gutaoše fabrike, kako dreš što guta snopovi pšenicu. Koji su trpeli gladni u selo nadaoše se da ce zalebe u grad. Ama, takoj se i čineše isprvo. Potucaše se po ćumezi i sopčići kako šupe