Nedopričana sećanja, život u Kambelevcu

Vladenova kuća od pletera bila je okrečena u belo, imala je podrum pod velikom, gostinskom sobom, uske, drvene prozore ofarbane u mastilo plavoj boji, od kojih je jedan „gledao” kroz razgranato stablo vinove loze na asfaltni put, koji se na tri-četiri koraka odatle uvijao kao zmija, penjući se ka kući Marka Pavlovića Zeca. Vladen, kakvog ga ja pamtim, bio je vižljast, okretan, veseo čovek, koji je imao na sebi pantalone „na brič”, od surog sukna, belu lanenu