Samit BRIKS pozvao da prestanu ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku

Pozivi na prekid ratova i otvaranje pregovora u Ukrajini i na Bliskom istoku izneti su danas na samitu grupe država BRIKS u Kazanju, u Rusiji, čiji je predsednik Vladimir Putin pozdravio ponude svojih partnera za posredovanje koje je ocenio kao povoljne.

O Ukrajini gde su stavovi Moskve i Kijeva nepomirljivi dok borbe besne, mogući mirovni pregovori su vrlo hipotetički 32 meseca od početka ruskog napada.

Na Bliskom istoku rat koji je u Gazi pokrenuo krvavi napad Hamasa u Izraelu 7. oktobra 2023. godine, proširio se na Liban gde izraelska vojska jača ofanzivu protiv proiranskog šiitskog Hezbolaha.

BRIKS je u zajedničkom saopštenju pozvao Izrael da "odmah prekine" napade na snage UN u Libanu (UNIFIL) i da "očuva teritorijalni integritet" te zemlje, dok je iranski predsednik Masud Pezeškijan u Kazanju pozvao svoje partnere da "iskoriste sve svoje kolektivne i individualne sposobnosti da okončaju rat u Gazi i Libanu".

Hamas je za AFP saopštio da je jedan od njegovih lidera Musa Abu Marzuk otputovao u Moskvu na razgovore koji imaju za cilj "stavljanje tačke na (izraelsku) agresiju i rat u Gazi i regionu".

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku "imaju potencijal da postanu globalni", upozorio je predsednik Brazila Luis Injacio Lula da Silva putem video-veze tokom sastanka deset lidera BRIKS u Kazanju.

Kineski predsednik Si Đinping postavio je principe: "nema proširenja ratišta" u Ukrajini, "nema eskalacije borbi i provokacija bilo koje strane, kako bi se situacija smirila što je brže moguće".

Dan ranije, indijski premijer Narendra Modi je, uveravajući se da je u kontaktu sa obe strane, izrazio podršku svim "naporima da se brzo povrate mir i stabilnost".

Ponude za posredovanje partnerskih zemalja naišle su na "povoljnu ocenu ruskog predsednika", rekao je njegov portparol Dmitrij Peskov i potvrdio da Putin pozdravlja "pozitivnu dinamiku na frontu" za svoje vojnike u Ukrajini.

Ovi pozivi na mir i razgovori koje su pokrenuli lideri koji su se sastali u Kazanju, pazeći da ne ukažu na bilo čiju odgovornost za tu krizu, neće odgovoriti na želju Evropske unije koja ih je pozvala da traže od Vladimira Putina da "odmah okonča rat koji vodi protiv ukrajinskog naroda".

Iran, optužen da je isporučio dronove i rakete kratkog dometa Rusiji, jedan je od glavnih protivnika SAD na međunarodnoj sceni, a njegov presednik Masud Pezeškijan je u sredu pred Putinom pohvalio kvalitet odnosa "strateškog i suštinskog" s Rusijom, "dragim susedom".

Kina je glavni zagovornik Vladimira Putina protiv Zapada, a Indiju je Zapad kritikovao zbog kupovine velikih količina ruske nafte od 2022.

Lula je izazvao oštre kritike u Ukrajini i na Zapadu jer je potvrdio da je odgovornost za rat podeljena, mada je osudio ruski napad u februaru 2022.

Kijev je, međutim, u sredu ocenio da Rusija nije uspela da dobije podršku u Kazanju za svoju invaziju na Ukrajinu.

"Samit BRIKS-a koji je Rusija nameravala da iskoristi da podeli svet, još jednom je pokazao da većina sveta ostaje na strani Ukrajine u njenom nastojanju da obezbedi sveobuhvatan, pravičan i održivmir", navodi se u saopštenju ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.

Očekuje se da će u četvrtak generalni sekretar UN Antonio Guteres razgovarati o Ukrajini s Putinom, navodi Kremlj. To bi bio njihov prvi razgovor u Rusiji od aprila 2022.

U Kazanju će "generalni sekretar reafirmisati svoje dobro poznate stavove o ratu u Ukrajini i uslovima za pravičan mir zasnovan na Povelji i rezolucijama Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu", posebno o teritorijalnom integritetu, podvukao je u utorak njegov portparol Farhan Hak.

Kijev je, međutim, u ponedeljak uveče ocenio da je Gutereš napravio "pogrešnu odluku" pristankom da ode u Kazanj. Gutereš "nudi jasnu propagandnu pobedu Putinovom režimu", dodao je šef diplomatije Estonije Margus Cahkna.

Ovim samitom Putin namerava da pokaže neuspeh zapadne politike ekonomskih sankcija i diplomatske izolacije usmerene na njegovu zemlju.

Iza prakse „unilateralnih sankcija” krije se „snažan potencijal za krizu”, upozorio je on u sredu. Po njegovim rečima, "u toku je proces formiranja multipolarnog sveta, dinamičan i nepovratan proces".

Sastanak sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom, još jednim koga Zapad osuđuje, baš kao i projekat međunarodne platne platforme alternativne sistemu Swift iz kojeg su glavne ruske banke isključene od 2022. godine, deo je iste logike oslobađanja od onoga što se smatra "zapadnom hegemonijom" u međunarodnim odnosima.

Sa četiri članice (Brazil, Rusija, Indija, Kina) kada je stvorena 2009. i pošto se pridružila Južna Afrika 2010. godine, BRIKS od ove godine kao članice ima i Etiopiju, Iran, Egipat i Ujedinjene Arapske Emirate.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je kao učesnik samita stigao u Kazanj tek danas, pred svoj sastanak s Putinom. Turska, članica NATO-a, je u septembru tražila da se pridruži BRIKS-u.

(Beta, 23.10.2024)