Opozicija u Gruziji traži nove izbore pod međunarodnom kontrolom

U Gruziji ponovo ključa posle parlamentarnih izbora.

Partija Gruzijski san, koju vodi milijarder i biznismen Bidzina Ivanišvili, osvojila je 54 odsto glasova, prema zvaničnim podacima, ali prozapadna opozicija i predsednica zemlje tvrde da su lažirani.

Na masovnom protestu u ponedeljak, 28. oktobra uveče, opozicija je zatražila održavanje novih izbora, ali bez učešća Centralne izborne komisije, za koju kaže da je pod kontrolom vladajuće stranke.

Iz vladajuće stranke, iz koje je i premijer Irakli Kobahidze, odbacuju tvrdnje da su izbori pokradeni.

SAD i Evropska unija podržale su pozive posmatrača za sprovođenje nezavisne istrage o izbornim rezultatima, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao na „poštovanje vladavine prava".

• Prelomni trenutak za Gruzijce čija evropska budućnost visi o koncu
• Da li je Gruzija sledeća Ukrajina

Šta traži opozicija?

Desetine hiljada Gruzijaca, mnogi od njih ogrnutih zastavama Evropske unije i Gruzije, okupilo se u ponedeljak, 28. oktobra uveče ispred parlamenta u Tbilisiju, kao odgovor na poziv prozapadne predsednice da se bore za poništavanje subotnjih izbora.

Salome Zurabišivili, koja je stala na stranu opozicije, ranije je pozvala na skup ispred parlamenta, rekavši BBC uredniku Stivu Rozenbergu: „Ovo je ključni trenutak".

Za rezultate izbora je rekla da su „potpuno falsifikovani" i zatražila je podršpku međunarodne zajednice, pre svih EU i SAD.

Vladajuća partija Gruzijski san i izborna komisija su nepokolebljivi u stavu da su izbori bili slobodni i pošteni.

Prema zvaničnim rezultatima, Gruzijski san je osvojio skoro 54 odsto glasova.

Prozapadna opozicija odbija da prihvate rezultate, tvrdeći da su izbori lažirani i da su „gruzijskom narodu ukradeni glasovi“.

Prema novom proporcionalnom sistemu u Gruziji, ko dobije polovinu glasova osvaja i polovinu od 150 mandata u skupštini.

Na mitingu opozicije u Tbilisiju, jedan od lidera nacionalnog pokreta Jedinstvo, Giorgi Vašadze, govorio je u ime koalicije, zahtevajući da se u zemlji održe novi izbori, ali da ih kontroliše „međunarodna izborna komisija“.

On nije objasnio šta tačno misli pod tim, ali je očigledno želeo da naglasi da opozicija nema poverenja u Centralnu izbornu komisiju.

„Sa vladom možemo da pregovaramo samo o održavanju novih izbora uz učešće međunarodnih posmatrača", dodao je on.

Na mitingu opozicije je učestvovala i predsednica zemlje Salome Zurabišvili, koja je prethodno i pozvala ljude da izađu na ulice na mirne demonstracije.

„Borićemo se da zaštitimo vaše ustavom zagarantovano pravo glasa. Ovo nije vreme za pesimizam, već za borbu za glasove", rekla je ona, pozdravljena ovacijama.

Evropska unija, NATO i SAD pozvali su na potpunu istragu izbornog procesa.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Gruzijci imaju „pravo na brzu, otvorenu i nezavisnu istragu izbornih nepravilnosti".

„Gruzini, kao i svi Evropljani, moraju da budu gospodari vlastite sudbine”, rekla je Fon der Lajen.

Ranije ove godine, u Gruziji je bilo velikih protesta opozicije, koji su prerasli u nemire i sukobe sa policijom.

Opozicija i njihove pristalice pokušavali su da blokiraju vladu da progura zakon o „stranim agentima“, sličan onom u Rusiji koji cilja medije i grupe civilnog društva koje se finansiraju iz inostranstva.

Protesti su na kraju propali, a EU je zamrzla nastojanja Gruzije da se pridruži bloku od 27 zemalja, optužujući je za nazadovanje u demokratiji.

Vladajuća stranka odbacuje tvrdnje o bilo kakvim lažiranjima rezultata i mogla bi da formira vladu četvrti put.

Premijer Irakli Kobahidze iz stranke Gruzijski san rekao je za BBC da je bilo „tek manjih nepravilnosti" i da je ceo izborni proces bio demokratski.

Vođa stranke, Bidzina Ivanišvili, koji je bogatstvo stekao u Rusiji 1990-ih, rekao je pristalicama odmah posle izbora da je ovo „redak primer u svetu da ista partija ostvari takav uspeh u toliko teškim okolnostima“.

Rezultati izbora razlikuju se od procena nekih zapadnih kompanija koje su prednost davale opoziciji.

Dve ankete o izlaznosti koje su sprovele kompanije Edison i HarisIks za televizijske kanale naklonjene opoziciji dale su Gruzijskom snu 40,9 odsto i 42 odsto, dok su četiri opozicione grupacije ukupno dobile 51,9 odsto, odnosno 48 procenata.

Ali anketa za veliku provladinu televiziju Imedi predvidela je Gruzijskom snu 56 odsto.

Centralna izborna komisija bila je na meti kritika zbog naklonjenosti vladi i požurivanja izbornih reformi bez neophodnih konsultacija.

„Analizirali smo podatke sa biračkih mesta i postoji veliko odstupanje od podataka koje mi imamo.

„U nekim slučajevima imaju okruge u Tbilisiju gde Gruzijski san pobeđuje sa 45 odsto glasova, dok znamo da je većina opozicionih glasova došla upravo iz Tbilisija“, rekao je Dritan Nešo iz HarisIksa.

Predsednica Gruzije prethodno je rezultate izbora nazvala „ruskom specijalnom operacijom", ali nije optužila Kremlj za direktnu intervenciju.

Vlada je odlučno negirala da ima bilo kakve veze sa Rusijom, ističući da je to jedina zemlja u regionu koja nema diplomatske veze sa Moskvom.

Kremlj je negirao da je uticao na izbore.

Drugi opozicioni lider, Nika Gvaramija, optužio je Gruzijski san za 'ustavni udar', dok analitičari kažu da je povećan udeo glasova vladajuće stranke od pre četiri godine jedva kredibilan.

Glasači u Gruziji, zemlji koja se graniči sa Rusijom, u velikom broju su izašli na birališta.

Zabeleženo je i više izveštaja o izbornim prekršajima i nasilju ispred glasačkih mesta.

Jedan od opozicionih zvaničnika u gradu južno od prestonice Tbilisija rekao je za BBC da ga je prvo pretukao lokalni funkcioner Gruzijskog sna, a potom 'još desetorica muškaraca" i da nije znao šta mu se dešava.

Opozicija je govorila da su ovi izbori odlučujući - i da se bira između Evrope i Rusije.

Prethodno su mnogi izbore opisali kao najvažnije još od kada su Gruzijci glasali za nezavisnost od Sovjetskog saveza 1991. godine.

Gruzija je prošlog decembra dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Ali status je od tada zamrznut zbog „nazadovanja u demokratiji“, a posebno zbog zakona o „stranom uticaju“ koji, u ruskom stilu, targetira grupe koje se finansiraju sa Zapada.

Sovjetski savez možda ne postoji već tri decenije, ali Moskva i dalje zemlje iz nekadašnje države doživljava kao sopstveno dvorište i sferu uticaja Rusije.

Kremlj će ceniti obećanje Gruzijskog sna o 'pragmatičnijoj' politici prema Rusiji, a posebno i odluku Brisela ranije ove godine da stopira proces pridruženja Gruzije.

Gruzijski san je glasačima obećao pridruživanje EU, ali je takođe optužio opoziciju da pomaže Zapadu da otvori novi front u ruskom ratu u Ukrajini.

Rusija okupira 20 odsto teritorije Gruzije od petodnevnog rata 2008. godine.

Pročitajte više:

• Usvojen kontroverzni „zakon o stranim agentima", tuča u gruzijskoj skupštini
• Šta znači Putinov zakon o novinarima kao stranim agentima

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.29.2024)