Зашто су Грузијци гласали за проруску странку упркос сновима о ЕУ

Чини се да је после дуго очекиваних избора у Грузији претходног викенда земља подељена.

Према званичним прелиминарним резултатима Централне изборне комисије, владајућа странка Грузијски сан је обезбедила вец́ину, али опозиција тврди да су избори покрадени и позвала је њене присталице на протест у главном граду Тбилисију у понедељак вече 28. октобра.

Зашто је више од 20 година после народне револуције - такозвана Револуција ружа или Ружичаста револуција - која је поставила темеље демократије и проевропских реформи, Грузија поново на политичкој раскрсници?

• Опозиција у Грузији тражи нове изборе под међународном контролом
• Преломни тренутак за Грузијце чија европска будућност виси о концу

На конференцији за новинаре касно у недељу вече 27. октобра, председница Грузије Саломе Зурабишвили имала је јасну поруку за гласаче.

„Не признајем ове изборе”, рекла је она.

„Ови избори се не могу признати. То је исто као да се призна долазак Русије и да јој се Грузија подреди”, додала је.

Председник владе Иракли Кобахидзе из странке Грузијског сна, која се сматра проруском, одбацио је ове оптужбе.

После консултација са четири опозиционе странке које су прешле изборни цензус од пет одсто, председница Зурабишвили је рекла да су резултати „потпуно фалсификовани” и да су Грузијци постали жртве „руске специјалне операције”.

Била је то оштра порука жене која је на чело државе дошла делимично захваљујући подршци Грузијског сна, али која већ дуго упозорава да та странка води земљу у изолацију.

Зурабишвили за себе каже да је „једина преостала независна институција у земљи”.

Шта ће се даље дешавати у Грузији усред протеста и изјава опозиционих представника да нец́е прихватити њихове мандате у скупштини, и како је земља која је протекле две деценије спроводила демократске реформе завршила у оваквом политичком ц́орсокаку?

Нови систем, стари трикови

Једна од карактеристика ових избора била је примена новог изборног система, који је на неки начин ишао у корист странци Грузијском сну која је на власти последњих 12 година.

Први пут је примењен пропорционални изборни систем за свих 150 посланичких места у скупштини, уместо досадашњег мешовитог система.

Новим правилима је забрањено стварање посланичких група.

То значи да су опозиционе странке могле само да се удруже и да на изборима наступају у заједничкој коалицији.

Међутим, то је био тежак задатак услед неслагања опозиционих странака око појединих питања вођења политике.

Последично, на изборе су изашла три различита опозициона савеза и још једна странка - сви подржавају брзу интеграцију земље са Европом и Западом.

Опозиционе странке су се надале да би могле да обезбеде више гласова од владајуц́е странке и да потом образују коалициону вец́ину у скупштини.

Међутим, странка Грузијски сан је успела да дискредитује поједине опозиционе странке и искористи недостатак јединства међу њима што су гласачи препознали.

Због тога, бирачи нису знали која је то тачно странка која би могла да уједини опозицију и да за њу гласају, каже Гиорги Бадридзе, бивши дипломата, сада аналитичар у Грузијској фондацији за стратешке и међународне студије.

„Када је опозиција одбила да се уједини под једним барјаком, они су пропустили могућност да ови избори заправо буду референдум о европској будуц́ности земље”, рекао је он за ББЦ.

„Тиме су изгубили део гласова, посебно међу бирачима који нису желели да њихов глас дају одређеној странци”, каже Бадридзе.

„Млади у Грузији су могли да буду главна нада и спасилац опозиције на овим изборима.

„Велика вец́ина њих подржава европски пут Грузије, али се нужно не поистовећује ни са једном странком и у томе је проблем”, објашњава он.

Убедљива победа или паметна манипулација избора

Према прелиминарним подацима Централне изборне комисије, Грузијски сан је добио око 54 одсто гласова (на 99,3 одсто обрађених гласачких листиц́а у тренутку објављивања овог текста).

Опозиција тврди да су ови бројеви резултат манипулације, а независни посматрачи избора изразили су забринутост због начина на који су избори одржани.

Посматрачка мисија Мој глас, која се састоји од 30 невладиних организација, забележила је више од 200 изборних неправилности, као што су убацивање гласачких листиц́а, напади на посматраче и протеривање новинара акредитованих за прац́ење избора.

Међународна посматрачка мисија коју води Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) саопштила је да су изборе нарушили „неједнаки услови за све учеснике, притисак и напетост”.

Иракли Кобахидзе, председник грузијске владе и некадашњи посланик странке Грузијског сна, одбацио је оптужбе о изборној крађи.

„Неправилности се дешавају свуда, у свакој земљи”, рекао је он за ББЦ.

Пре избора било је много расправе око новог система електронског бројања гласова који се сада примењује на вец́ини бирачких места.

С једне стране, аутоматизација обраде гласачких листиц́а смањује могуц́ност манипулације резултатима, али с друге стране, критичари кажу да је и то довело до раста суптилнијих метода којима се врши утицај на исход избора.

„Ми смо и даље веома сиромашна земља”, каже Гиорги Онијани, заменик директора невладине организације Транспарентност Грузија (Транспаренци Интернатионал Георгиа).

„Много људи је финансијски угрожено.

„На пример, некоме је одузета возачка дозвола због вожње у пијаном стању, а онда се нуди да се дозвола врати ако се на гласачком листићу заокружи одређена странка”, каже Онијани.

Друга шема коју је открила Транспарентност Грузија је такозвано „изнајмљивање личних докумената”.

„Уочи избора, тражило се од људи да предају њихове личне карте на дан у замену за новчану надокнаду.

„У неким случајевима, те личне карте користе други за гласање, а у другим се једноставно спречава да ти људи изађу на биралишта”, каже Онијани за ББЦ.

Натија Мезвришвили, представница странке За Грузију, рекла је за ББЦ да имају доказе о многим случајевима када су присталицама опозиције једноставно одузете личне карте да би их други употребили да гласају.

Зашто је странка Грузијски сан толико популарна

По завршетку гласања у суботу увече 26. октобра, главни грузијски ТВ канали су одмах објавили њихове излазне анкете чији су се резултати значајно разликовали.

Према анкети провладиног ТВ канала Имедије, владајуц́а странка Грузијски сан добила је 56,1 одсто гласова, што је близу бројке које је касније објавила Централна изборна комисија.

Али, према анкетама две опозиционе ТВ станице, Мтавари и Формула, Грузијски сан је имао између 40 и 42 одсто гласова, због чега опозиционе странке тврде да су заједно победиле на изборима.

Ипак, и 40 одсто је значајан број гласова за Грузијски сан, јер како странка која се често оптужује да служи руским интересима може да ужива толику подршку у земљи у којој скоро 80 одсто становништва подржава чланство у Европској унији (ЕУ)?

Грузијски сан се представио као странка која брани конзервативне вредности што је имало доброг одјека међу бирачима.

Према Светској анкети вредности (Ворлд Валуес Сурвеи), која истражује вредности и уверења људи, спроведеној између 2017. и 2022. године, Грузија је у погледу толеранције на 82. месту од 88 земаља обухваћених истраживањем.

Више од 90 одсто испитаника изјавило је да не прихвата хомосексуалност.

То је искористила станка Грузијски сан обец́авајуц́и током кампање да ц́е „заштитити” Грузијце од „ЛБГТ пропаганде и промоције”.

Друга порука која је определила гласаче је да се на овим изборима бира између мира и рата.

Председник Грузијског сна Бидзина Иванишвили, милијардер који се обогатио у Русији 1990-их, дуго већ тврди да Грузији прете они који, како каже, заговарају рат у свету.

У говорима стално упозорава о заверама „унутрашњих и спољних непријатеља” спремним да изазову насиље и униште Грузију.

Током изборне кампање, на многим плакатима Грузијског сна представљене су слике бомбардованих градова у Украјини наспрам мирних сцена у Грузији.

„То је била главна порука и адут Грузијског сна”, каже искусни политиколог Гиа Нодија.

„’Ако нисмо ми на власти, биће рата’ – та порука је имала утицај на много људи.

„Иако рационално гледано, то није било сасвим убедљиво, имало је инстинктивно дејство - сви се плаше рата”, додаје он.

Са тим је сагласан и бивши дипломата Гиорги Бадридзе.

„Када вам стално говоре да постоји велики ризик од рата са суседном земљом, многи људи једноставно верују у то и плаше се, што је и разумљиво”, каже Бадридзе.

„Политичари Грузијског сна воде рачуна да не пружају појединости о наводним опасностима са којима се земља суочава”, додаје.

Они описују претње веома уопштено, чиме играју на карту дубоко укорењених страхова, а истовремено отежавају опозицији да такве тврдње аргументовано оповргне.

Друга кључна ствар је да се упркос ратној реторици и упозорењима о „ЛГБТ пропаганди”, Грузијски сан и даље представља као странка која ц́е увести земљу у Европску унију, док истовремено одржава односе са Москвом.

„До 2030. године Грузија ц́е бити спремна да се придружи Европској унији”, каже Мака Боцхоришвили, посланик Грузијског сна за ББЦ.

„У нашим је рукама да ову земљу учинимо бољом, да унапредимо економију и подигнемо стандард наших становника на европски ниво.

„То је оно што можемо да урадимо, и то радимо вец́ дуги низ година”, каже он.

Тина Бокучава, председница националног покрета Јединства, каже да ни њена странка не признаје резултате избора.

Опозиционари и поједини аналитичари скептични су према обец́ањима о уласку змеље у ЕУ.

Они истичу да је доношењем „Закона о транспарентности страног утицаја” (познатог и као Закон о страним агентима) упркос великим протестима, владајуц́а странка изазвала најдубљу кризу у односима Грузије и Запада у последњих 20 година.

Због новог закона, приступање Грузије ЕУ је обустављено, а Сједињене Државе (САД), стратешки партнер Тбилисија, почеле су да преиспитују њихове билатералне односе.

Поред тога, САД су увеле визна огрничења за десетине представника и званичника Грузијског сна због „подривања демократије у Грузији”.

Неколико грузијских држављана, међу којим су два висока званичника Министарства унутрашњих послова, уврштено је на списак санкционисаних.

Који је следећи корак

„Мислим да је опозиција била еуфорична после излазних анкета, али је после објављивања званичних резултата пала у депресију и сада је неодлучна”, каже политиколог Гија Нодија.

Након објаве првих званичних резултата нису деловали, већ су почели разговоре о стратегији за покретање протеста.

Ово одлагање може да иде у корист владајућој странци.

Истог мишљења је Гиорги Бадридзе.

„Кад је 2003. године, тадашња власт покушала да покраде изборе, протесте су водиле веома уважене и енергичне личности.

„Овога пута опозиција нема ниједног истакнутог вођу.

„Нисам сигуран колико добро наше друштво може да се самоорганизује нити колико је садашња опозиција способна да води протесте на делотворан начин”, каже он.

Постоје и недоумице око тога шта може да се постигне протестима.

„Биц́е протеста”, каже Нодија.

„Али не очекујем да ц́е бити довољно велики да доведу до било каквих значајних политичких промена”.

• Усвојен контроверзни „закон о страним агентима&qуот;, туча у грузијској скупштини
• Да ли је Грузија следећа Украјина
• Шта значи Путинов закон о новинарима као страним агентима
• Демонстранти јуришали на парламент у Грузији
• Грузија добила председницу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.29.2024)