Шта се десило са девојчицом са фотографије заробљеника у Гази

Тешко ју је спазити у гомили мушкараца. Она је ситна фигура позади.

Војници су наредили мушкарцима да се скину у доњи веш.

Чак и неким веома старим људи.

Погледали су ка ономе ко их фотографише.

Он је готово сигурно израелски војник.

Изгледа да се слика први пут појавила на Телеграм налогу новинара са јаким изворима у израелској војсци.

Мушкарци делују понижено, уплашено и исцрпљено.

Мала девојчица, коју је на слици запазио ББЦ продуцент, скренула је поглед.

Можда јој је пажњу привукло нешто изван видокруга објектива.

Или можда само не жели да гледа у војнике и њихове пушке.

Војници су наредили људима да се ту зауставе.

У позадини иза њих простиру се зграде разорене бомбама.

Претресају људе у потрази за оружјем, документима, било каквим знацима који би их повезали са палестинском екстремистичком групом Хамас.

Патња овог рата често најбоље огледа у детаљима живота појединаца.

Присуство детета, њен израз лица док гледа негде другде, детаљ је који поставља много питања.

Најпре, ко је она? Шта се догодило са њом?

Фотографија је настала пре недељу дана.

Недељу дана током којих су погинуле стотине, многи од њих су рањени, хиљаде су протеране из властитих домова.

Деца су погинула у рушевинама ваздушних напада или зато што није било лекова или медицинског особља да их лечи.

• „Мој син боље познаје звук бомби него његових играчака“
• „Газа су само гробља распршена свуда“
• „Гледате наше патње и ћутите”: Мајка и син живи изгорели у Гази, агонија породице

У сарадњи са емисијом Газа данас ББЦ-ја на арапском, дали смо се у потрагу за дететом.

Израел не дозвољава ББЦ-ју нити било ком другом међународном медију приступ Гази и независно извештавање, тако да ББЦ зависи од поуздане мреже новинара слободњака.

Наше колеге су се обратиле контактима међу агенцијама за хуманитарну помоћ на северу, показавши фотографију људима на местима на која су расељени избегли.

У року од 48 сати, имали смо одговор.

Порука на телефону је гласила: „Пронашли смо је!“.

Џулија Абу Варда, стара три године, била је жива.

Када се наш новинар обратио њеној породици у граду Гази, где су побегли многи становници избегличког кампа Џабалија, Џулија је била са оцем, дедом и мајком.

Гледала је цртани филм са распеваним анимираним кокошкама, који је било тешко чути због злокобног зујања израелског дрона изнад њихових глава.

Џулија је била изненађена што је одједном постала предмет пажње незнанца.

„Ко си ти?“, питао ју је отац, играјући се са њом.

„Џууулија“, одговорила је она, намерно развукавши одговор како би нагласила њено име.

Џулија је била физички нетакнута.

Била је обучена у џемпер и фармерке, са пунђама у коси које су држале дречаво плаве гумице са цветним дезеном.

Али њен израз лица је био уморан.

А онда је Мухамед почео да прича причу која стоји иза фотографије.

Породица је била расељена пет пута у последњи 21 дан.

Сваки пут су бежали од ваздушних напада и оружане ватре.

На дан када је настала фотографија, чули су како израелски дрон емитује упозорење за евакуацију.

То је било у дистрикту Ал Халуфа, где је израелска војска напредовала у борби против Хамаса.

„Било је насумичног гранатирања. Пошли смо ка центру избегличког кампа Џабалија, на путу до контролног пункта.“

Породица је носила одећу и конзерве хране.

Испрва су сви били заједно.

Џулијин отац, њена мајка Амал, њен 15-месечни брат Хамза, деда, двојица стричева и рођак.

Али у свом том хаосу, Мухамед и Џулија су се раздвојили од осталих.

„Одвојио сам се од њене мајке због гужве и свега што смо носили.

„Она је успела да се пробије, а ја сам остао ту где сам“, каже Мухамед.

Отац и ћерка су на крају пошли напред понесени реком људи који су одлазили.

Улице су смрделе на смрт.

„Видели смо разарање и тела разбацана свуда по земљи“, рекао је Мухамед.

Није било начина да спречи да Џулија све то гледа.

После више од годину дана рата, деци су постали добро познати призори оних који су умрли насилном смрћу.

Група је стигла до израелског контролног пункта.

„Било је војника на тенковима и војника на земљи. Прилазили су људима и почели да им пуцају изнад глава.

„Људи су се међусобно гурали током те пуцњаве.“

Мушкарцима је наређено да се скину у доњи веш.

То је рутинска процедура док израелска војска тражи скривено оружје или бомбаше самоубице.

Мухамед каже да су их држали на контролном пункту шест до седам сати.

На фотографији Џулија делује смирено.

Али њен отац се присетио њене узнемирености после.

„Почела је да вришти и говорила ми је да жели мајку.“

• Сад кад је вођа Хамаса мртав, шта спречава примирје у Гази
• После месеци чекања, девојчице из Газе стигле су у Италију на лечење опекотина
• „Спора смрт“: Живот Палестинаца у Гази поред иструлелог смећа и глодара

Породица је потом успела да се понови окупи.

Расељени се обично смештају у мање области.

Њихове породичне везе су јаке.

Глас се проноси брзо у граду Гази кад пристигне родбина из Џабалије.

Џулију су орасположили људи који је воле.

Било је слаткиша и чипса од кромпира, посластица које су сачуване за специјалну прилику.

Потом је Мухамед нашем колеги изнео дубоку трауму коју је Џулија преживела оног дана кад су побегли из Џабалије у град Газу.

Она је имала омиљеног рођака.

Његово име је било Јахја и имао је седам година. Заједно су се играли на улици.

Пре око две недеље, Јахја је био на улици кад су Израелци извели напад дроном.

Дете је погинуло.

„Живот је некада био нормалан. Она би трчала и играла се“, каже он.

„Али сада, кад год дође до гранатирања, она упре прстом и повиче: ‘Авион!’

„Док смо ми заточени, она гледа горе и упире прстом у дрон који лети изнад нас.“

Према Уницефу, агенцији Уједињених нација за децу, у рату је наводно до сада убијено 14.000 деце.

„Дан за даном, деца плаћају цену рата који нису започела“, каже портпарол Уницефа Џонатан Крикс.

„Већина деце коју сам срео изгубила је неког најмилијег, често под ужасним околностима.“

УН процењују да је скоро свој деци у Појасу Газе - њих скоро милион - потребна помоћ у нези менталног здравља.

Тешко је назвати дете као што је Џулија срећним, кад помислите на то шта је све видела и изгубила и где је заточена.

Ко зна шта ће јој се враћати у сновима и сећањима у данима који јој предстоје.

Она већ сада зна да живот може да се оконча стравично нагло.

Њена срећа је у породици која ће учинити све што је људски могуће, упркос ваздушним нападима, оружаним биткама, глади и болести, да је заштите.

Додатно извештавање: Ханин Абдин, Алис Дојард, Мус Кембел и Рудабах Абас.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Да ли је Израел предузео довољно да спречи подстрекавање на геноцид
• Израелска анексија: Шта је Западна обала
• Израел и Палестинци: Све што треба да знате о вишедеценијском сукобу
• Живот и смрт у Гази: „Можда погинем пре него што остварим циљеве”

(ББЦ Невс, 11.02.2024)