Hoće li Australija uspeti da deci mlađoj od 16 godina zabrani pristup društvenim mrežama

„Iskreno, zaista sam bio uplašen”, kaže Džejms, opisujući incident na mobilnoj aplikaciji Snepčetu (Snapchat) zbog kog se pitao da li je bezbedno da ide u školu.

Dvanaestogodišnjak u Australiji je imao nesuglasicu sa prijateljem, a jedne noći pre nego što je otišao na spavanje taj dečak ga je dodao u grupu u kojoj su bila još dvojica starijih tinejdžera.

Gotovo istog trenutka, počeo je da dobija poruke nasilja.

„Jedan od njih je zvučao kao da ima 17 godina”, kaže Džejms za BBC.

„Poslao mi je video snimke sa mačetom… mahao je njome.

„Zatim su usledile glasovne poruke na kojima je govorio da će me uhvatiti i izbosti.”

• Kako odabrati video igre bezbedne za decu
• Naučnik uzburkao strasti - deca će biti gluplja od vas ako stalno bulje u ekrane
• Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama

Džejms, što nije njegovo pravo ime, prvi put je otvorio nalog na Snepčetu kada je imao 10 godina, nakon što je drug iz razreda predložio da svi u njihovoj grupi prijatelja preuzmu ovu aplikaciju.

Ali nakon što je roditeljima ispričao da je izložen digitalnom nasilju, koje je na kraju rešila njegova škola, Džejms je izbrisao njegov nalog.

Njegovo iskustvo je upozoravajuća priča koja pokazuje zašto je neophodno zabraniti pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 16 godina koju je predložila Vlada Australije, kaže njegova majka Ema, koja takođe koristi pseudonim.

Zakon, koji je 21. novembra predstavljen u Predstavničkom domu Parlamenta, premijer Entoni Albanez naziva „prvim te vrste u svetu”.

Ali dok mnogi roditelji pozdravljaju ovaj potez, neki stručnjaci postavljaju pitanje da li deci treba, i da li je uopšte moguće, zabraniti pristup društvenim mrežama i kakve negativne posledice to može da izazove.

Šta predlažu vlasti Australije?

Albaniz kaže da zabrana, koja će se odnositi na platforme kao što su Iks (X), TikTok, Fejsbuk, i Instagram, treba da zaštiti dece od „opasnosti” društvenih mreža.

„Ovo je svetski problem i želimo da mladi Australijanci imaju detinjstvo.

„Želimo da roditelji budu mirni”, rekao je on u četvrtak.

Novi zakon uspostavlja „okvir” za zabranu, ali dokument na 17 stranica, za koji se očekuje da će sledeće nedelje biti upućen Senatu, ne pruža mnogo pojedinosti.

Umesto toga, nacionalno regulatorno telo za internet - poverenik za zaštitu na internetu - odlučiče kako će se sprovoditi i primenjivati pravila koja neće stupiti na snagu najmanje 12 meseci nakon usvajanja zakona.

Prema predlogu zakona, zabrana će važiti za svu decu mlađu od 16 godina i neće biti izuzetaka za postojeće korisnike ili one koji imaju pristanak roditelja.

Tehnološke kompanije će se suočiti sa kaznama do 50 miliona australijskih dolara (oko 31 milion evra) ako se ne pridržavaju pravila, ali će postojati izuzeci za platforme koje mogu da stvore „usluge niskog rizika” koje se smatraju pogodnim za decu, a kriterijumi tek treba da se odrede.

Međutim, servisi za dopisivanje i sajtovi za igrice neće biti ograničeni, kao i neke veb-stranice kojima može da se pristupi bez naloga kao što je Jutjub, što je izazvalo pitanja kako će regulatorna tela brzo određivati šta će biti dozvoljeno, a šta ne.

Grupa koja zastupa interese tehnoloških kompanija kao što su Meta, Snepčet i Iks u Australiji opisala je zabranu kao „odgovor 20. veka na izazove 21. veka”.

Takav zakon bi mogao da gurne decu u „opasne, neregulisane delove internet”, kaže Digital Industry Group Inc., neprofitno udruženje koje zastupa digitalnu industriju u Australiji, a istu zebnju izražavaju i pojedini stučnjaci.

Poverenica za zaštitu na internetu Džuli Inman Grant je priznala će njena kancelarija imati ogroman zadatak u pogledu sprovođenja zabrane, s obzirom da će „tehnološke promene uvek biti brže od politike”.

„To će se uvek menjati, i zato regulatorna tela moraju brzo da reaguju”, rekla je ona za BBC.

Ali Inman Grant je takođe izrazila zabrinutost zbog uzročne veza između društvenih mreža i sve lošijeg mentalnog zdravlja.

• Zavisnost od društvenih mreža i izgubljeno detinjstvo
• Zašto je mladima u Srbiji sve teže da steknu prijatelje
• Mogu li deca da budu bezbedna na internetu ako roditelji znaju manje od njih

„Rekla bih da uopšte nije rešeno pitanje pristupa koji treba da se zasniva na praktičnoj primeni nalaza istraživanja”, kaže ona, navodeći istraživanje njene kancelarije koje je pokazalo da se neke od najugroženijih grupa, kao što su LGBTK+ i tinejdžeri starosedelačkih naroda, „osećaju više svoji na internet nego u stvarnom svetu”.

Istog mišljenje je Lukas Lejn, 15, koji lakove za nokte prodaje dečacima na internetu.

„Ova [zabrana] uništava... moja prijateljstva i mogućnost da se ljudi osećaju da ih neko primećuje”, tinejdžer iz Perta kaže za BBC.

Inman Grant bi više volela rešenje koj bi obavezalo tehnološke kompanije da čiste njihove platforme, kao i i više ulaganja u obrazovne alate da se obezbedi bezbednost mladih na internet.

Daje primer plivanja, naglašavajući da je decu treba naučiti da plivaju, a ne braniti im da ulaze u vodu.

„Ne stavljamo ogradu na okean... ali stvaramo okruženje za plivanje koje pruža zaštitu i daje važne lekcije od malih nogu”, rekla je ona u Parlamentu ranije ove godine.

Međutim, roditelji poput Eme imaju drugačije mišljenje.

„Da li zaista treba da gubimo vreme pokušavajući da pomognemo deci da se snalaze u ovim teškim sistemima dok tehnološke kompanije samo žele da ih deca stalno koriste?” kaže ona.

„Ili treba da im dozvolimo da budu deca i da nauče kako da budu druželjubivi, a onda kasnije da vodimo ove rasprave?”

Sa Emom je saglasna Ejmi Fridlender, majka troje dece iz pokreta Wait Mate, koji podstiče roditelje da što kasnije deci dozvole da koriste pametne telefone.

„Ne možemo da zanemarimo sve pozitivne stvari koje je tehnologija donela u naše živote.

„Postoje ogromne prednosti, ali ono što zapravo nismo uzeli u obzir je uticaj koji ona ima na mozgove koji nisu spremni za to”.

Pogledajte video: Vodič za roditelje, bake i deke - kako da deca bezbedno koriste internet

'Previše grub instrument'

Više od 100 australijskih akademika je kritikovalo najavljenu zabranu kao „previše grub instrument” i tvrde da je u suprotnosti sa savetima Ujedinjenih nacija (UN) koje pozivaju vlade da obezbede mladim ljudima „bezbedan pristup” digitalnom okruženju.

Zabrana takođe nije dobila podršku parlamentarnog odbora koji se sastoji od članova dve političke stranke, koji ispituje uticaj društvenih mreža na adolescente.

Umesto zabrane, odbor je predložio da se uvedu stroži propisi za tehnološke gigante.

Vlada kaže da će na biti usvojen zakon o standardu „dužne pažnje u digitalnom okruženju”, čime će tehnološke kompanije biti zakonski obavezne da bezbednost korisnika bude prioritet.

Džoan Orlando, istraživačica digitalnog ponašanja, tvrdi da iako bi zabrana „mogla da biti deo strategije, apsolutno ne može da bude cela strategija”.

Ona kaže da bi „najveći deo slagalice” trebalo da bude obrazovanje dece kako kritički da razmišljaju o sadržaju koji vide na njihovim profilima i kako da koriste društvene mreže.

Upravo u te svrhe Vlada Australije je od 2022. godine već potrošila šest miliona avstralijskih dolara (oko 3,75 miliona evra) na razvoj besplatnih „alata za digitalnu pismenost”.

Međutim, istraživanja pokazuju da mnogi mladi Australijanci ne dobijaju redovne lekcije.

Orlando i drugi stručnjaci upozoravaju da postoje i značajne prepreke za delotvoran i bezbedan rad tehnologije za proveru starosne dobi, koja je neophodna za sprovođenje zabrane, s obzirom na „ogromne rizike” povezane sa mogućim skladištenjem ličnih ispava svih Australijanca.

Vlada je saopštila da nastoji da reši ovaj problem ispitivanjem alata za proveru starosti i nada se da će podneti izveštaj do sredine sledeće godine.

Obećava da će pitanje zaštite privatnost biti glavno, ali je pružila malo pojedinosti o tome koja vrste tehnologija će se ispitivati.

Poverenica za zaštitu na internetu predložila je da se angažuje treća strana koja će obezbediti da korisnički identifikatori budu anonimni pre nego što se proslede bilo kom sajtu za proveru starosti da bi se „sačuvala” njihova privatnost.

Međutim, Orlando je i dalje skeptična.

„Ne mogu da se setim nijedne tehnologije koja postoji u ovom trenutku koja ovo može da izvede”, kaže ona za BBC.

Da li će Australija uspeti?

Australija nikako nije prva zemlja koja je pokušala da ograniči pristup mladih određenim veb-stranicama i platformama na internetu.

Južna Koreja je 2011. godine usvojila takozvani „Pepeljugin zakon” kojim je deci mlađoj od 16 godina uvedena zabrana pristupa stranicama za igrice od ponoći do šest sati ujutru, koji je izazvao negativne reakcije, ali je kasnije ukinut zbog potrebe da se „poštuju prava mladih”.

Francuska je takođe usvojila zakon koji zahteva od društvenih mreža da blokiraju pristup deci mlađoj od 15 godina bez saglasnosti roditelja.

Istraživanje je pokazalo da je skoro polovina korisnika uspela da zaobiđe zabranu upotrebom jednostavne virtuelne privatne mreže (VPN).

Zakon u američkoj državi Juti, koji je bio sličan australijskom, suočio se sa drugom vrstom problema - blokirao ga je savezni sudija koji je smatrao da je neustavan.

Albanez je priznao da predlog Australije možda ima nedostataka, ali je rekao da će, ako ga usvoji parlament, biti preispitan.

„Svi znamo da tehnologija brzo napreduje i da će neki ljudi pokušati da pronađu načine da zaobiđu ove nove zakone, ali to nije razlog da ignorišemo odgovornost koju imamo”, rekao je on poslanicima.

Ali za roditelje poput Eme i Fridlender, koji su se zalagali za promene, najvažnija je poruka koju šalje ova zabrana.

„Predugo su roditelji bili pred nemogućim izborom - da popuste i deci daju uređaj koji će im stvoriti zavisnost ili da im dete bude izolovano i da se oseća izopšteno iz društva”, kaže Fridlender.

„Uvhaćeni smo u zamku norme koju niko ne želi”.

Džejms kaže da od kada je napustio Snepčet više vremena provodi napolju sa prijateljima.

I nada se da bi novi zakon mogao da omogući većem broju dece da „izađu i rade stvari koje vole” umesto da osećaju pritisak da budu na internetu.

• Porodice u Francuskoj tuže TikTok zbog 'štetnog sadržaja po decu'
• Zašto generacija Z i milenijalci zaziru od razgovora telefonom

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.27.2024)