Ко је Словенка Марта Кос, нова европска комесарка за проширење
Долази са Балкана и пре свега ће се бавити политиком проширења на Западни Балкан, Украјину, Молдавију и Грузију.
У тиму Урсуле фон дер Лајен, нове-старе председнице Европске комисије, нашло се и име политичарке из једне бивше југословенске републике.
Марта Кос, некадашња шампионка у пливању, новинарка и бивша амбасадорка Словеније у Немачкој и Швајцарској, изабрана је за комесарку за проширење.
Кос, која ову функцију преузима од мађарског политичара Оливера Вархељија, у наредних пет година оцењиваће колико су кандидати за чланство испунили критеријуме за прикључивање Европској унији.
Пре свега бавиће се политиком проширења на Западни Балкан, Украјину, Молдавију и Грузију.
Пошто је Европски парламент тесном већином потврдио састав нове комисије у среду, 27. новембра, нова комесарка за проширење оптимистично је поручила да су „реалне шансе да следећих година неколико држава заврши преговарачки процес”.
Рекла је да не зна које државе Западног Балкана би то могле да буду, али да се нада да ће „Србија бити међу њима”.
„Знам тај регион, живела сам у заједничкој држави”, изјавила је раније 59-годишња политичарка.
Поред Србије, међу кандидатима са Западног Балкана су и Црна Гора, Северна Македонија, Босна и Херцеговина и Албанија.
Све оне су ушле у предворје ЕУ, односно започеле преговоре, али су за сада далеко од пуноправног чланства.
Црна Гора води у евроинтеграцијама испред свих, оцењено је у последњем извештају Европске комисије о напретку земаља регије на путу ка ЕУ.
- Које поруке Балкану доноси Урсула фон дер Лајен
- Колико су земље Балкана напредовале ка ЕУ
- Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда
После Тонина Пицуле, хрватског политичара, који је изабран за специјалног изасланика за Србију у Европском парламенту, ово је друга важна функција за Западни Балкан у Бриселу која припада бившој југословенској републици.
Док је избор Пицуле изазвао оштре реакције у Београду, постављање Марте Кос за комесарку проширења прошло је, бар за сада, без већих помпи.
Огласио се једино Марко Ђурић, министар спољних послова Србије, на друштвеној мрежи Икс, упутивши јој честитке на словеначком језику.
Међутим, њено именовање изазвало је бурне реакције у словеначкој делегацији у Европском парламенту.
Романа Томц, шефица словеначке делегације при Европској народној партији (ЕПП) изјавила је да је њен избор неприхватљив због недостатка искуства и наводне везе са бившом југословенском тајном службом УДБА-ом.
Те оптужбе су се први пут појавиле када се Кос кандидовала на председничким изборима 2022. године, што је она увек негирала.
Поновила је исти став и и током саслушања пред Европским парламентом 7. новембра.
Од пливачице до комесарке
После завршених студија журналистике у Љубљани, Марта Кос је током 1990-их била дописница из Немачке за словеначки јавни сервис, а претходно је радила и за Дојче Веле.
За себе каже да је такмичарског духа, што повезује са пливачком каријером.
Радила је у односима са јавношћу, привреди и консалтингу, да би пре десетак година почела дипломатску и политичку каријеру.
Била је амбасадорка Словеније у Немачкој, Швајцарској, Летонији и Лихтенштајну.
Напустила је 2020. амбасадорско место у Швајцарској, због, како је рекла, неслагања са спољном политиком словеначке владе и ванредним надзором њеног управљања амбасадом у Берну.
Према писању словеначког Дневника, била је под надзором пошто су се запослени жалили на непримерено вођење амбасаде, што је она у више наврата негирала.
Две године касније, кратко је била потпредседница тек основаног зелено-либералног покрета Слобода.
Ова политичка организација је на парламентарним изборима у априлу 2022. остварила најубедљивију победу једне странке од осамостаљења Словеније, а њен лидер Роберт Голоб постаје премијер.
Уочи председничких избора исте године, кандидаткиња покрета Слобода била је управо Марта Кос, али се у августу повукла из трке, потом и са места потпредседнице, изјавивши да „то више није њена странка”.
Други избор
Ипак, влада Роберта Голоба предложила ју је у септембру 2024. за будућу европску комесарку, али тек пошто се са тог места повукао претходни кандидат Томаж Васел.
Према писању медија, то је учињено јер је Урсула фон дер Лајен желела што више жена у новом сазиву Европске комисије.
„Поред родне равноправности, гледали смо и биографију.
„Пошто је председница Комисије из разних разлога одлучила да портфељ проширења повери Словенији, морали смо да тражимо прикладнијег кандидата”, изјавио је у септембру словеначки премијер за Политико.
Верује да ће се Кос добро слагати са Фон дер Лајен, „због хемије која постоји међу њима”, додао је.
Има напретка у Србији, али мора да постигне конкретније резултате
У уводном представљању пред Европским парламентом, Марта Кос је обећала да ће процес придруживања ЕУ бити поштен и транспарентан.
Рекла је да је Србија направила одређен напредак, али „да мора да постигне још конкретнијих резултата на европском путу”, нагласивши да „ниједна земља не може да постане чланица ЕУ док не усклади спољну политику”.
Београд је постао кандидат за чланство у ЕУ 2012, а приступни преговори формално су отпочели две године касније.
Већину преговарачких поглавља Србија још није отворила, није увела санкције Москви због рата у Украјини, а ту је и питање Косова, вишедеценијски камен спотицања на њеном европском путу.
Кос је одбацила спекулације о размени територија Србије и Косова, додајући да „Европска унија и она неће следити те тенденције”.
- Дуг пут од Споразума до ЕУ: Где је застој на Балкану и зашто опада подршка учлањењу Србије
- Шта од реформи Србија може да спроведе до 2026. на путу ка ЕУ
- Шта је План раста Европске уније за Западни Балкан
- Шта се за Србију и Балкан мења избором нове Европске комисије
- Председница Европске комисије: „Сањам да Западни Балкан буде део ЕУ&qуот;
- „Ово је добра вест&qуот;: Укинуте визе за становнике Косова са српским пасошем
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.28.2024)