Otišao je Taso, ostale su pesmetine: "Spomenari kad požute, tad i usne tužno ćute"

"Jedna lasta ne čini proleće a ni jesen jedan cvet uveli, i tek sada kad se rastadosmo ja se pitam zašto smo se sreli. Sve prolazi i nestaje, sve je više uspomena, spomenari kad požute tad i usne tužno ćute. Jedna lasta ne čini proleće al' u srcu živi jedna žena zbog koje mi večito ostade jedna bolna suza sakrivena. Jedna lasta ne čini proleće, jedna ljubav ulepša mi dane, a ljubav je nemirna ko lasta, ode, dođe, pa opet nestane." (Šaban Šaulić - Atanasije Savić)