Vreme istine za Gruziju: Demonstranti zahtevaju zapadni put, a ne rusku prošlost
Danima traju protesti u Gruziji. Demonstranti optužuju sve autoritarniju vladu da se odrekla njihove evropske budućnosti u korist sfere uticaja susedne Rusije.
Svake noći Gruzijci ispunjavaju široku centralnu aveniju u Tbilisiju koja se proteže pored parlamenta, u tolikom broju da jedva ostaje prostora za kretanje, na samom putu ili trotoaru sa obe strane.
Oni pristižu na aveniju Rustaveli ogrnuti zastavama, u plavo-zlatnu Evropske unije i crveno-belu gruzijskog krsta, optužujući sve autoritarniju vladu da se odrekla njihove evropske budućnosti u korist sfere uticaja susedne Rusije.
Vladajuća stranka Gruzijski san kategorički negira bilo kakve veze sa Kremljom, ali njena dela poslednjih dana potežu krupna pitanja o budućnosti ove zemlje sa Zapadom.
Ne samo da je pod ovom partijom došlo do žučnog razmimoilaženja sa EU, već je upravo doživela da SAD povuku teško osvojeno strateško partnerstvo sa Gruzijom.
U zemlji sa svega 3,7 miliona ljudi, ovo su opasna, baš kao i sudbonosna vremena.
Jedan pristalica Gruzijskog sna govorio je o tome kako njegova zemlja sedi na ivici ambisa.
Tokom noći, zvižduci i trubljenje vuvuzela povremeno nadjačavaju eksplozije vatrometa koje demonstranti usmeravaju na velelepnu zgradu parlamenta, dok je policija za razbijanje demonstracija čuva vodenim topovima i suzavcem.
Pogledajte video o protestima u Gruziji
Prve četiri noći policija je čekala sve do pred zoru pre nego što je pošla da silom preotme ulicu.
Ali u ponedeljak, 2. decembra krenula je mnogo ranije, potiskujući demonstrante na drugim mestima.
Policija je prebrojala više od 100 povreda među vlastitim snagama, dok su demonstranti u pritvoru pretrpeli batinanja i ozbiljne povrede lica i glave, prema advokatima, dok su se na meti napada našle desetine televizijskih novinara.
„Razmere lova na ljude i njihovo pojedinačno premlaćivanje, tako da mora da im se ukaže pomoć na klinikama, ovde nisu viđene nikad do sada“, kaže Laša Džebisašvili, profesor politike na Univerzitetu u Gruziji.
- Šire se protesti u Gruziji, premijer sada tvrdi da evropski put nije obustavljen
- Zašto su Gruzijci glasali za prorusku stranku uprkos snovima o EU
- Opozicija u Gruziji traži nove izbore pod međunarodnom kontrolom
Levan Ioseliani, gruzijski javni pravobranilac, kaže da se policija služi „brutalnošću“ i nekažnjeno zloupotrebljava vlastitu moć.
Pristalice vlade tvrde da se policija našla pod neprihvatljivim napadom kamenicama i vatrometom.
U toku je ustavna kriza bez jasnog izlaza, ukoliko jedna strana ne trepne prva.
Hoće li pokleknuti vlada ili će pod pritiskom policije zgasnuti protesti?
„Nema pregovora“, tvrdi Irakli Kobakhidze, premijer, tvrdeći neosnovano da se protesti finansiraju iz inostranstva.
Jedan par kaže da će se pojaviti svake noći u decembru sve dok Gruzijski san ne promeni pristup i ne raspiše nove izbore, da bi poništio glasove od pre nešto više od mesec dana, ukaljanih nizom kršenja, od plaćanja mita do dvostrukih glasanja.
Obe strane se međusobno optužuju da nemaju legitimitet.
Pogledajte video: Opozicija farbom na šefa izborne komisije u Gruziji
Demonstranti, koji uživaju podršku prozapadnjačke predsednice i četiri opozicione grupe, tvrde da je vlada nelegitimna.
Opozicija odbija da uđe u parlament zbog „falsifikovanih izbora“.
Vladajuća stranka Gruzijski san tvrdi da je pobedila na izborima pošteno i pravično i insistira da je uglavnom ceremonijalna predsednica Salome Zurabišvili ta koja nema legitimitet.
Njen mandat samo što nije istekao i zbog čega onda ona planira da ostane kako bi održala stabilnost, pita se partija.
Sve to vreme susedna Rusija pažljivo prati šta se dešava, uporedivši događaje sa ukrajinskim „Majdanom“, kad su nepopularnog predsednika svrgnuli proevropski demonstranti u februaru 2014. godine, a ruske trupe i njihovi posrednici ušli da zauzmu delove zemlje.
„Gubimo našu zemlju“, kaže Nika Gvaramija, lider opozicije iz saveza Koalicija za promenu, a Gruzijci se suočavaju sa surovim izborom između evropske Gruzije ili Rusije.
Dok on govori, protesti su u punom jeku iza ćoška od sedišta njegove stranke, a Nikine kolege puštaju snimak sa sigurnosnih kamera iz njihovog predvorja od pre nekoliko dana, na kojem se vidi kao policija prebija demonstranta.
„Uzdrmali smo ovu vladu. Protesti će trajati koliko god bude bilo potrebno. Nemamo drugu opciju.
„Ovo je borba za oslobođenje. Znamo protiv koga se borimo, a to je Rusija", dodaje on.
Reči „Ne Rusiji“ bile su ispisane crnim na zgradi parlamenta tokom vikenda, a istu vrstu poruka možete zateći na zidovima svuda po Tbilisiju u različitim stepenima otvorenosti.
To je ovde i poruka sa različitim značenjem.
Krajnje kontroverzni zakon Gruzijskog sna koji je ove godine na metu uzeo građansko društvo i LGBT grupe označen je kao antidemokratski zakon „ruskog tipa“.
Predsednica je govorila o izbornoj pobedi Gruzijskog sna kao o ruskoj specijalnoj operaciji, a došlo je do sveopšteg zgražavanja kad se pokazalo da je Rus po imenu Aleksandar Malkevič, osnivač propagandne mreže u okupiranoj istočnoj Ukrajini, dobio akreditaciju da izveštava sa ovih izbora.
Ali ništa od toga ne dokazuje rusku umešanost, uprkos tome što je milijarder koji je glavna pokretačka snaga stranke, Bidzina Ivanišili, zaradio bogatstvo u bankarstvu i železu u Rusiji, a kritičari veruju da sigurno tamo još ima kontakte.
Visoka zvaničnica Gruzijskog sna izjavila je za BBC u oktobru da je Gruzija rekla „ne“ Moskvi još davno i da opozicija koristi „rusku kartu“ da bi napala njegovu stranku.
„Kad znate malo više o gruzijskoj istorii, znate da nijedna vlada ne bi bila toliko glupa da počne da razmišlja o tome“, rekla je Maka Bočorišvili.
Rusija jeste vodila rat sa Gruzijom pre samo 16 godina.
Bočorišvili je u međuvremenu postala gruzijska ministarka spoljnih poslova, novo lice diplomatije ove zemlje.
Prelomni trenutak za Gruziju i njen odnos sa Zapadom usledio je 28. novembra, kad je premijer objavio da je vlada odlučila da „ne stavi pitanje otvaranja pregovara sa Evropskom unijom" na dnevni red naredne četiri godine.
U roku od nekoliko sati, Vladimir Putin, ruski predsednik, osvrnuo se na njegove reči.
„Divim se njihovoj hrabrosti i karakteru, koji su iskazali kad su odbranili vlastito stanovište“, rekao je on, istakavši da Moskva nema direktne odnose sa Tbilisijem.
Kobakhidze je čak koristio istu vrstu rečnika kao Kremlj, optuživši opoziciju da planira revoluciju u stilu ukrajinskog „Majdana“.
Međutim, njegova poenta je bila da će se gruzijska policija postarati da do toga ne dođe.
Tomas de Val, specijalista za Kavkaz u Karnegiju za Evropu, veruje da je greška videti bilo kakvo blisko prijateljstvo sa Rusijom.
„To je poslovno partnerstvo, nema diplomatskog odnosa. Stvari se dešavaju iza kulisa, ali oni se više plaše Rusije nego što žele da joj se pridruže", kaže on.
Koliki god bio stepen kontakata, Moskva sigurno više preferira Gruzijski san, koji je u kratkom roku prekinuo sve gruzijske veze sa EU i SAD, u odnosu na strastveno pro-zapadnjačku opoziciju.
Noćni protesti još ne pokazuju znake posustajanja, uprkos temperaturama koje su pale blizu nule, a nema ni nagoveštaja bilo kakvog razrešenja.
U Gruziji su i ranije održavani protesti, ali nikad ovakvi, kaže Laša Dzebisašvili.
Državni službenici iz svih sfera života potpisali su pisma i peticije, a nekoliko ambasadora je podnelo ostavku, među njima i gruzijski ambasador u SAD, što je bio očigledno težak udarac vladajućoj stranci.
Ova priča će se razrešiti na dugoj deonici avenije Rustaveli ispred parlamenta u Tbilisiju, ali protesti se osećaju i u drugim mestima i gradovima, među njima u Batumiju i Potiju na Crnom moru, u Zugdidiju na severozapadu i Kutaisiju.
U nedelju uveče, 1. decembra se velika masa demonstranata okupila ispred javnog servisa, zahtevajući da predsednici bude omogućeno da se pojavi u etru umesto uobičajene pro-vladine verzije.
Nije se desilo i demonstranti su se postepeno približili centru prestonice, zaustavivši saobraćaj i skandirajući: „Gruzija, Gruzija“.
Nika Gvaramija i njegove kolege opozicioni lideri veruju da su efikasan izlaz iz ovoga slobodni i fer izbori, ne pod postojećom izbornom komisijom već pod nadzorom EU i SAD.
„Ako je Gruzijski san toliko siguran da je dobio izbore, hajde da organizujemo nove", kaže on.
To deluje izuzetno malo verovatno, jer bi zahtevalo implicitno priznanje da su prvobitni izbori bili nefer.
Levan Gigineišvili, pristalica Gruzijskog sna i univerzitetski predavač, veruje da oni samo moraju da izdrže do dolaska novog predsednika u SAD.
„Mislim da će sjajan izlaz iz svega ovoga biti kad Donald Tramp dođe na vlast i sve se promeni", dodaje.
Ali 20. januar je daleko, a ova mala država na Kavkazu neće se naći na vrhu njegove liste prioriteta.
A gruzijski poslovni sektor prvi neće biti zadovoljan nastavkom pat-pozicije ili ako vlada načini trajnu štetu vezama sa Zapadom.
- Protesti i podele ugrožavaju budućnost Gruzije
- Da li je Gruzija sledeća Ukrajina
- Za i protiv: Predlog „zakona o stranim agentima" podelio Gruziju
- Šta se dešava u Gruziji i da li su nemiri povezani sa ratom u Ukrajini
- Usvojen kontroverzni „zakon o stranim agentima", tuča u gruzijskoj skupštini
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.03.2024)