Hiljade ljudi dočekalo zimsku kratkodnevicu kod Stounhendža
Hiljade ljudi dočekalo je jutros najkraći dan u godini na severnoj Zemljinoj hemisferi kod drevnog spomenika Stounhendž.
Okupljeni, među kojima je bilo i druida, turista i pagana, ushićeno su uz povike i zvuke bubnjeva dočekali da svane novi dan u 08.09 po lokalnom vremenu. Sunce se ipak nije videlo, jer je vreme bilo oblačno i vetrovito.
Na severnoj hemisferi danas će dan trajati manje od osam sati. Posle zimske kratkodnevice (zimski solesticij) dani postaju duži do letnjeg solsticija u junu.
"Radi se o obnovi, ponovnom rođenju, ulazimo u novu godinu, a takođe je dobro vreme da sagledamo šta se dešavalo u godini koja je protekla", rekao je Kris Smit (31), jedan od okupljenih.
Stounhendž je izgrađen u neolitu, pre oko 5.000 godina, u kulturi koja je obožavala sunce.
O njegovoj svrsi se još uvek raspravlja: da li je to bio paganski hram, solarni kalkulator, groblje ili neka kombinacija svega toga.
U radu objavljenom u časopisu Međunarodna arheologija (Archaeology International), istraživači sa Univerziteta u Londonu i Univerziteta Aberistvit (Aberystwyth) naveli su da je lokalitet u ravnici Solsberi, oko 128 kilometara jugozapadno od Londona, možda imao politički, ali i duhovni značaj.
Nedavno je otkriveno da kamen u sredini (oltar) potiče iz Škotske, stotinama kilometara severno od lokacije. Drugo kamenje doneto je sa brda Preseli u jugozapadnom Velsu, oko 240 kilometara zapadno od lokaliteta.
Majk Parker Pirson sa Instituta za arheologiju UCL rekao je da geografska raznolikost sugeriše da je Stounhendž možda služio kao "spomenik ujedinjenja za narode Britanije, slaveći njihove večne veze sa njihovim precima i kosmosom".
(Beta, 21.12.2024)