Piše Ranko Pivljanin: „Otiđi mala“, ali ne za čas: O „ludilu mozga“ ili ko nas pravi ludim

Ako ćemo se, na nivou semantike, baviti tom nebuloznom formulacijom možemo reći da je u pitanju sublesasta tautologija, jer, složićemo se, u čoveku ludilo se može „primiti“, odnosno ispoljiti, isključivo u mozgu: još niko nije video ni konstatovao, recimo, ludilo noge, kolena, noktiju ili, šta ja znam, ludilo lakta, kose..., da ne idemo dalje u ovom obrazlaganju, kako sami ne bi ušli u zabran idiotizma i nebuloza. Međutim, na širem planu postoje situacije kada