Predsednički izbori u Hrvatskoj: Milanović favorit, izvestan drugi krug
Građani Hrvatske u nedelju 29. decembra biraju predsednika države među osam kandidata od kojih aktuelni predsednik, kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović važi za ubedljivog favorita.Predizborne ankete predviđaju da Milanović u nedelju neće uspeti da osvoji glasove više od 50 odsto izašlih na birališta, koliko je potrebno za pobedu u prvom krugu, već da će se u drugom krugu suočiti s kandidatom vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Draganom Primorcem kojeg je nazvao "lažnim kao novčanica od 13 evra i dosadnim kao prijateljska utakmica".
Politički analitičar Žarko Puhovski slaže se da će novog-starog predsednika Hrvatska dobiti u drugom krugu izbora, 12. januara, iako postoji "jako mala šansa" da izbori budu rešeni već ove nedelje.
"Milanović i Primorac ulaze u drugi krug i mislim da aktuelni predsednik ima dovoljnu prednost za pobedu", rekao je Puhovski za agenciju Beta.
On je naglasio da su na hrvatskoj političkoj sceni glavni igrači Milanović i premijer i predsednik HDZ Andrej Plenković, te da ne zna koliko je HDZ uspeo da uveri svoje birače da glasaju za Primorca, inače bivšeg HDZ-ovca koji je u kampanju krenuo kao nezavisni kandidat.
Puhovski je istakao da je predizborna kampanja, koja se u petak u ponoć završava, bila sadržajno prazna i da je bilo više desnih kandidata koji su se međusobno sukobljavali, dok Milanović "igra kao kandidat i levice i desnice".
U hrvatskoj javnosti Milanović (58) se u pet godina predsedničkog mandata učvrstio na poziciji najoštrijeg kritičara vlade premijera i predsednika HDZ Andreja Plenkovića, a s oštrom, ponekad i vrlo grubom retorikom nastavio je i tokom ove kampanje.
Aktuelni predsednik, iza kojeg stoji SDP i grupa stranaka levog centra i centra, u kampanji je uglavnom prozivao Plenkovića i HDZ za sistemsku korupciju i ugrožavanje demokratije, predstavljajući se kao jedina brana nameri HDZ da ovlada institucijama. Posebno je u tom smislu kritikovao postavljanje kontroverznog Ivana Turudića za glavnog državnog tužioca početkom ove godine, navodeći njegovu bliskost s HDZ.
Milanović je na predizbornom skupu u Zagrebu istakao važnost lojalnog odnosa sa saveznicima, ali uz očuvanje nacionalnih interesa, naglašavajući da je Hrvatska deo Zapada. On se, međutim, ponovo usprotovio slanju hrvatskih vojnika "u tuđe sukobe", misleći na rat u Ukrajini.
I dok Milanović kritikuje Plenkovića da bespogovorno sluša Brisel, premijer je više puta optužio Milanovića za kršenje Ustava i da je ruski igrač koji svojim potezima narušava krediblitet zemlje u EU i NATO.
I kandidat Dragan Primorac (59), iza kojeg stoji HDZ i partneri s desna, u kampanji je ponavljao premijerove tvrdnje o Milanoviću kao ruskom igraču i isticao da će, za razliku od njega, biti predsednik koji ujedinjuje i koji je jasno zapadno orjentisan.
Primorac, bivši HDZ ministar obrazovanja u vladi Ive Sanadera, već je bio kandidat za predsednika 2009. kada je isključen iz HDZ pošto se samostalno kandidovao na izborima iako je ta stranka imala svog službenog kandidata. Tada je osvojio manje od šest odsto glasova.
Politički analitičar Žarko Puhovski izjavio je za Betu da ne misli da je Milanović ruski igrač bez obzira što kritikuje politiku Brisela i ima naglašene suverenističke poteze, već da želi da "novostečenu poludesnu poziciju potkrepi tim ponašanjem".
"On je zapadno orjentisan političar, ne i štreber, ali od osnovnih stvari neće odustati", ocenio je analitičar ističući da je uz zeleno-levu stranku Možemo, Milanović jedini koji razmatra potrebu hrvatskog priznanja Palestine.
Na pitanje kako to da HDZ, kao najjača politička stranka u zemlji, nema predsedničkog kandidata iz svojih redova, već je stala uz Primorca, Puhovski je odgovorio da Plenkoviću, koji nije izvorni HDZ-ovac, verovatno odgovara da je Milanović predsednik jer kroz sukob s njim jača svoju poziciju u stranci.
Na predstojećim izborima učestvuje ukupno osam kandidata, a uz Milanovića i Primorca, među značajnijim su poslanica zeleno-leve platforme Možemo Ivana Kekin (40) i nezavisna kandidatkinja i poslanica Marija Selak Raspudić (42), koja je u Sabor ušla na listi desne stranke Most s kojom se u međuvremenu razišla.
Iako Srbija nije bila značajnije zastupljena tema u ovoj predizbornoj kampanji, tokom jedine TV debate održane prošle sedmice na HRT, kandidati su odgovarali na pitanje treba li blokirati put Srbije u EU dok ne budu rešena bilateralna pitanja.
Kandidat vladajućeg HDZ rekao je da je Hrvatska otvorena prema svim susedima kada je reč o EU, ali da bi uslovio ulazak Srbije otvaranjem arhiva JNA i dostavom podataka o nestalima u Vukovaru.
Milanović je, s druge strane, naglasio da je Srbija važan trgovinski partner i da je odnos i dijalog s tom državom bitan, kao i da Srbija mora sama da se odluči i odredi.
Selak Raspudić je odgovorila da "s huškačem iz Gline nema pregovora", dok je Kekin kazala da je u interesu Hrvatske da na vlasti u Srbiji bude građanska i demokratska opcija.
Poslednje istraživanje javnog mnenja agencije Promocija Plus od 19. do 23. decembra, na uzorku od 1.000 ispitanika, pokazalo je da Milanović ima podršku oko 39,3 odsto ispitanih, a Primorac 24,3 odsto. Selak Raspudić je na oko deset odsto, a Kekin na oko osam odsto.
Od preostalih četvoro kandidata, najbolje se kotira kandidat Mosta Miro Bulj koji je na 3,8 odsto podrške ispitanih.
Kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje (Domino) Branka Lozo i nezavisni kandidati Tomislav Jonjić, oboje s desnog političkog spektra, su na oko dva odsto, dok je nezavisni Niko Tokić Kartelo na 0,6 odsto.
Neodlučnih je gotovo deset odsto.
Prema istom istraživanju za RTL televiziju, u drugom krugu pobeđuje Milanović s više od 54 odsto glasova, dok Primorac osvaja oko 34 odsto.
Ovo su osmi predsednički izbori u Hrvatskoj od sticanja nezavisnosti. Predsednik se bira na mandat od pet godina i može biti izabran najviše dva puta.
Izborna tišina počinje u ponoć i trajaće do zatvaranja birališta u nedelju u 19 časova kada se očekuju i prvi rezultati izlaznih anketa.
(Beta, 27.12.2024)