Џими Картер: Од узгајивача кикирикија до Беле куће и Нобелове награде за мир

Бивши амерички председник Џими Картер, који је преминуо у 100. години, дошао је на власт обец́авајуц́и да никада нец́е лагати амерички народ.

Један мандат Џимија Картера у Белој кући био је праћен економским и дипломатским кризама.

У турбулентним последицама Вотергејта, Картер је помиловао оне који су избегли регрутацију у Вијетнаму и постао први амерички лидер који је озбиљно схватио климатске промене.

Док је био на дужности, Картер је помогао је у склапању историјског мировног споразума Египта и Израела, али је морао да се суочи са иранском талачком кризом, нуклеарном несрећом на Острву три миље и совјетском инвазијом на Авганистан.

Погледајте видео о Џимију Картеру

Као узгајивач кикирикија из Џорџије, стигао је у Вашингтон 1977. године са високом стопом подршке, да би га Роналд Реган прегазио на изборима четири године касније, када је победио у само шест савезних држава.

Већина историчара оцењује га као просечног председника.

Након што је напустио Белу куц́у, Картер је учинио много да поврати углед: постао је неуморни радник за мир, животну средину и људска права, за шта је добио Нобелову награду за мир.

Најдуговечнији председник у историји САД, прославио је 100. рођендан у октобру 2024.

Лечио се од рака и последњих 19 месеци био је у болници.

Одлазећи амерички председник Џозеф Бајден описао је Картера као „човека од принципа, вере и понизности&qуот;, док је новоизабрани председник Доналд Трамп рекао да Американци Картеру дугују „захвалност&qуот;.

• Није лако бити први човек Америке - председници и ментално здравље
• Амерички државни секретари и Балкан: Преко океана, али стално пред очима
• Србија, Америка и 140 година дипломатских односа: „Као и свака веза која траје толико дуго, било је успона и падова&qуот;

Борац за грађанска права

Џејмс Ерл Картер Јуниор рођен је 1. октобра 1924. године у градићу Плејнс, у савезној држави Џорџија, као најстарији од четворо деце.

Његов отац сегрегациониста покренуо је породични посао са узгојем кикирикија, а његова мајка Лилијан била је регистрована медицинска сестра.

Картер је био кошаркашка звезда у средњој школи, а његово искуство са Великом кризом и строга баптистичка вера прожели су његову политичку филозофију.

Провео је седам година у америчкој морнарици - током којих се оженио са Розалин, сестрином пријатељицом - и постао подморнички официр.

Али, на његово велико разочарење, био је присиљен да да оставку на тај положај после смрти оца 1953. године и да се врати кући да би водио породичну фарму која је запала у проблеме.

Приноси из прве године пропали су због суше, али је Картер успео да преокрене пословање у своју корист и успут се обогати.

Ушао је у политику са најниже позиције, изабран у низ локалних школских и библиотечких одбора, пре него што се кандидовао за сенат Џорџије.

Америчка политика била је у превирању после одлуке Врховног суда да се укине сегрегација у школама и Картер је повео жестоку кампању на страни грађанских права.

Његова фарма је бојкотована, а локална Демократска странка у Џорџији покушала је да га елиминише из сената крађом изборних гласова.

Али Картер је уложио жалбу и након тога је служио још два мандата.

Гувернер

Кандидовао се за гувернера 1966. године, али није успео да обезбеди номинацију Демократске странке.

Изборе је на крају добио кандидат сегрегациониста.

После кампање је остао у дубоким дуговима, али је зато успео да скрене пажњу на себе.

Четири године касније, повео је евангелистичку и конзервативнију кампању - овај пут са већим успехом.

Ушао је у гувернерску резиденцију чврсто решен да оствари своју мисију.

„Рећи ћу вам сасвим отворено&qуот;, објавио је он, „прошло је време расне дискриминације.&qуот;

Поставио је слике Мартина Лутера Кинга на зидове локалне управе, док је Кју Клукс Клана демонстрирао испред зграде.

Постарао се да Афро-Американци буду изабрани на јавне положаје.

Међутим, било му је тешко да пронађе равнотежу између властитих чврстих хришћанских ставова и либералних инстинката кад је у питању закон о абортусу.

Иако је подржавао право жена на прекид трудноће, одбио је да повећа финансирање како би им то омогућио.

Победа

Кад је Картер покренуо кампању за председничку кандидатуру 1974. године, земља се још није опоравила од скандала са Вотергејтом.

Себе је представио као једноставног узгајивача кикирикија, неукаљаног упитном етиком професионалних политичара са Капитол Хила.

Свестан да се Америка осећала изневереном од Ричарда Никсона, заклео се да никад неће лагати нити намерно обмањивати.

Његов тајминг је био савршен.

Америка је желела аутсајдера - руку чистих од Вашингтона - а Картер није имао никаквих мрачних тајни.

Испочетка су анкете показивале да га подржава свега око четири одсто демократа.

А опет, само девет месеци касније, успео је да порази актуелног председника Џералда Форда.

Није да је био природан материјал за кампање.

Као сложена личност, његова јавна персона одувек је била обележена насмејаном љубазношћу.

Али Картер није био опуштен са новинарима.

„Радујем се овим конфронтацијама&qуот;, рекао је окупљеним представницама штампе, „да мало потру лепе и пријатне ствари које ми се дешавају као председнику.&qуот;

А искреност на коју се заветовао га је у више наврата уваљивала у невоље.

Славно је признао да је „у мислима много пута починио прељубу&qуот;.

Потом је произвео још више новинских наслова кад је на све то додао религију.

„Бог зна да ћу то учинити&qуот;, објаснио је, „и Он ми опрашта.&qуот;

Картер је у Белој кући носио фармерке и џемпере и гасио грејање да би штедео енергију.

На крову је инсталирао соларне панеле, које је председник Роналд Реган касније скинуо.

Његови „разговори крај камина&qуот; преношени на телевизији били су свесно опуштени, али је тај приступ деловао сувише неформално кад су почели да се множе проблеми.

Мировни споразуми

Чим је америчка привреда ушла у рецесију, Картерова популарност је почела да опада.

Покушао је да убеди земљу да прихвати строге мере штедње како би се изашло на крај са енергетском кризом, као што је ограничавање следовања бензина, али је наишао на жесток отпор у Конгресу.

Планови да уведе универзалну здравствену заштиту такође су запели у законодавству, док су стопа незапослености и каматне стопе скакали у небеса.

Његова политика према Блиском истоку започела је тријумфом, када су египатски председник Садат и израелски премијер Бегин потписали споразум у Камп Дејвиду 1978. године.

Годину дана касније, потписао је споразум САЛТ Два са Совјетским Савезом, поставивши ограничења на стратешко оружје.

Али успеси у иностранству били су кратког даха.

Револуција у Ирану, која је довела до хватања америчких талаца и совјетска инвазија на Авганистан представљали су тешке изазове.

Амерички бојкот Олимпијских игара 1980. у Москви, уведен из протеста због совјетске инвазије на Авганистан, подржао је велики број земаља, али су Игре ипак одржане.

Исте године је Картер прекинуо дипломатске везе са Ираном и увео трговинске санкције у очајничком покушају да ослободи америчке таоце.

Покушај да се они силом ослободе завршио се катастрофом, у којој је погинуло осам америчких војника.

Инцидент је сасвим сигурно угасио сваки наду за његов реизбор.

Пораз од Регана

Картер је успео да се избори са озбиљним такмацом у виду сенатора Едварда Кенедија за демократску председничку номинацију 1980, а освојио је 41 одсто свеукупних гласова на наредним председничким изборима.

Али то није било ни изблиза довољно да би победио републиканског противника Роналда Регана.

Бивши глумац је улетео у Велу кућу са убедљивом победом по систему електорског колеџа.

Последњег дана мандата, Картер је објавио успешан завршетак преговора за пуштање талаца.

Иран је одлагао време њиховог поласка све док председник Реган не положи заклетву.

У знак признања за његове напоре на обезбеђивању пуштања талаца, Реган је замолио Картера да отпутује у Немачку и да их дочека кад су коначно ослобођени.

По напуштању дужности, Картер је имао један од најнижих процената подршке било ког америчког председника у историји.

Али наредних година урадио је много да поправи репутацију.

У име америчке владе, ишао је на мировну мисију у Северну Кореју која се на крају завршила Договореним оквиром, раним покушајем да се постигне споразум о разоружавању нуклеарног арсенала.

Помогао је да се демократски изабрани председник Хаитија врати на дужност после војног пуча 1994, а обављао је и дипломатске послове у бројним земљама, међу којима и Кину, Босну и Херцеговину, и Кубу.

Његова библиотека, Картеров председнички центар, постала је утицајна сортирница идеја и програма намењених решавању међународних проблема и криза.

Нобелова награда

Истакнут међу Картеровим програмима био је Глобал 2000, међународна организација за помоћ чији је циљ био унапређење контроле болести и пољопривредна продуктивност у земљама у развоју.

Картер је 2002. године постао трећи амерички председник, после Теодора Рузвелта и Вудроа Вилсона, који је добио Нобелову награду за мир.

Он је једини који је то признање примио након што је напустио Белу кућу.

„Најозбиљнији и најраспрострањенији проблем&qуот;, рекао је он у свом говору на додели&qуот;, „јесте све већи јаз између најбогатијих и најсиромашнијих људи на свету.&qуот;

Током наредне деценије, путовао је свуда у мисији унапређивања односа међу земљама.

Са Нелсоном Манделом основао је Елдерс, групу глобалних лидера који су се посветили раду на миру и људским правима.

Залагао се за контролу оружја, истополне бракове и укидање смртне казне.

Противио се злостављању затвореника у Заливу Гвантанамо, израелском историјату кршења људских права и рату Џорџа Буша у Ираку.

Картер је понекад био изричит у критици на рачун председника Доналда Трампа, рекавши за Вашингтон пост 2018. да је 45. председник био „катастрофа&qуот; са „ставом одбијања да се прихвати истина&qуот;.

Касније године

Џими Картер се никада више није кандидовао ни за једну јавну функцију.

Уместо тога, задовољио се улогом искусног државника, говорећи са моралним ауторитета са позиције левог центра.

У пензији, Картер се одлучио за скроман начин живота - што је упадљива разлика у односу на његове наследнике.

За Вашингтон пост је изјавио да је, кад се вратио у Џорџију, његов посао са кикирикијем - пребачен у фидуцијарну својину током његовог председничког мандата - био 1,5 милиона долара у дуговима.

Али Картер није желео да уновчи време проведено у Овалној соби.

„Не видим ништа лоше у томе; не осуђујем друге што су то радили&qуот;, рекао је он за Пост.

„Само никад нисам имао амбиција да будем богат.&qуот;

Одбијао је добро плаћена гостовања и позиције у корпоративним одборима у корист простог живота са Розалин у Плејнсу, у Џорџији, где су обоје рођени.

Њих двоје су прославили 75. годишњицу брака 7. јула 2021. године.

Две године касније, Розалин Картер је преминула.

Картер је једини савремени председник који се вратио животу у кући у којој је живео пре него што је ушао у политику.

Након времена које су провели у Вашингтону, Картер и Розалин су се вратили у своју приземну трособну кућу.

Према писању Поста, процењена вредност куће Картерових износила је 167.000 долара - мање него возила Тајне службе паркиране испред ње да их заштите.

• Умрла Розалин Картер, бивша прва дама Америке и супруга Џимија Картера
• Како сам упознала Викторију Вудхал, прву америчку председничку кандидаткињу

Лечен је од рака, болести која је убила оба његова родитеља и три сестре, у августу 2015. године, објавивши месецима касније да је излечен од те болести.

У мају 2019. године, Картер је оперисао сломљени кук, после пада код куће.

Али повреда га није дуго зауставила.

Свега неколико месеци после хируршког захвата, вратио се на посао као волонтерски градитељ Станишта за хуманост.

Бивши председник и његова жена почели су да раде с овом добротворном организацијом 1984. године и од тада су помогли у обнови више од 4.000 кућа.

Наставио је да предаје веронауку у Баптистичкој цркви Маранта у Плејнсу, понекад дочекујући на часове потенцијалне председничке кандидате из редова демократа.

Написао је неколико књига, а њихове аудио верзије освојиле су три награде Греми.

У марту 2019. године, Картер је постао најстарији живи председник у америчкој историји.

Његова политичка филозофија садржала је понекад сучељене елементе конзервативног одрастања у малом граду и његових природних либералних инстинката.

Али најјаче мотивација у његовој доживотној јавној служби била су његова дубока религијска уверења.

„Не можете да раздвојите религијска уверења од јавне службе&qуот;, рекао је он.

„Никад нисам приметио никакав сукоб између божје воље и моје политичке дужности. Ако прекршите једно, прекршили сте и друго.&qуот;

• „Моћ је афродизијак&qуот;: Ко је био Хенри Кисинџер
• „Недеља која је променила свет“: Како се Кина припремала да дочека Никсона
• Шарм, смиреност и прсти у пирамиди - шта су српски политичари научили од Кенедија

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.30.2024)