Kako izgledaju kaznene ćelije za političke zatvorenike u Venecueli

„Već su me mučili i tlačili, ali me neće ućutkati. Moj glas je jedino što mi je preostalo."

Ovako Huan, mladić od 20 godina, započinje njegovu priču.

On tvrdi da su ga fizički i psihološki zlostavljale venecuelanske snage bezbednosti kada su ga zatvorili zbog predsedničkih izbora, održanih 28. jula.

Huan je jedan od više stotina ljudi uhapšenih na protestima pošto su izborne vlasti proglasile pobedu Nikolasa Madura.

Izborna dokumentacija nije javno obelodanjena, a venecuelanska opozicija i brojne zemlje opisuju rezultat kao izbornu krađu.

Brojke uhapšenih koje su saopštile vlasti su zapanjujuće: Maduro je početkom avgusta rekao da je već „zatvoreno 2.229 terorista".

Huan je pušten iz zatvora sredinom novembra, nekoliko dana pošto je Maduro pozvao sudstvo da „ispravi" bilo kakve nepravde nastale tokom hapšenja.

BBC je razgovarao s njim preko video poziva.

• Postizborni haos u Venecueli: Sukob policije i pristalica opozicije
• Maduro tvrdi da ostaje predsednik Venecuele, opozicija ne prihvata
• Luksuzni zatvor ozloglašene venecuelanske bande

Odlučili smo da ne objavljujemo neke detalje njegovog slučaja, a promenili smo mu i ime zbog bezbednosti.

Mladić tvrdi da su mnogi privedeni ljudi zlostavljani, da su dobijali „pokvarenu hranu" i da su najbuntovniji među njima zatvarani u „sobe za mučenje".

On je BBC-ju pokazao dokumenta i dokaze koji potkrepljuju njegovu priču, a koja se poklapa sa drugim svedočanstvima i žalbama nevladinih organizacija.

Huan, anti-vladin politički aktivista, kaže da su predizborna kampanja i dani pred izbore bili „obeleženi nadom" i da su mnogi ljudi bili spremni da glasaju za promene.

Ali objava Madurove pobede malo posle ponoći u nedelju uveče pretvorila je ono što je za svakoga bilo slavljeničko raspoloženje u zbunjenost i bes.

Hiljade Venecuealaca izašlo je na ulice da bi protestovalo zbog rezultata koje su smatrali nameštenim.

Opozicija i međunarodne organizacije su osudile policijsku represiju – veruje se da je u protestima stradalo više od 20 ljudi.

Maduro i neki njegovi zvaničnici su za smrti okrivili opoziciju, „ekstremnu desnicu" i „terorističke" grupe.

Foro Penal, nevladina organizacije iz Venecuele, zabeležila je da je 23 ljudi privedeno, a da su potom nestali.

„Niko ne zna gde su u ovom trenutku, a mi smo apsolutno sigurni da su bili uhapšeni", kaže Gonzalo Himiob, potpredsednik Foro Penala, za BBC.

Venecuelanska vlada nije odgovorila na izveštaje o ljudima koji su nestali posle protesta.

„Došlo je do arbitrarnih hapšenja. Postoje izveštaji o ljudima koji su uhapšeni zato što su slavili opoziciono proglašenje Edmunda Gonzalesa za pobednika, ili zbog objavljivanja nečega na društvenim mrežama", dodaje Himiob, venecuelanski advokat i aktivista.

„Imamo i ljude koji nisu čak ni protestovali, već su iz nekog razloga bili blizu protesta a uhapšeni su", nastavlja on.

Huan tvrdi da je bio upravo deo ove potonje grupe.

'Koncentracioni logor'

Mladi politički aktivista kaže da je išao da rešava neku obavezu kad ga je presrela grupa muškaraca u kapuljačama, pokrila lice, pretukla i optužila da je terorista.

„Namestili su mi Molotovljeve koktele i benzin, a onda me odveli u pritvorski centar", kaže Huan.

Bio je u zatvoru u unutrašnjosti Venecuele nekoliko nedelja sve dok nije prebačen u Tokoron, ozloglašeni zatvor maksimalne bezbednosti oko 140 kilometara jugozapadno od glavnog grada Karakasa.

Tu je prošao kroz, kako opisuje, najgore iskustvo u životu.

„Kad smo stigli u Tokoron, skinuli su nas gole, pretukli, vređali. Bilo nam je zabranjeno da dižemo glave i gledamo u čuvare.

„Morali smo da držimo glave pognute ka podu", priča Huan.

On je dobio malu ćeliju, veličine tri sa tri metra, koju je morao da deli sa još pet drugih ljudi.

Bilo je šest postelja organizovanih u tri kreveta na sprat u jednom ćošku, postojao je mokri čvor i „cev koja je služila za tuširanje".

Tako je izgledalo kupatilo.

„U Tokoronu sam se osećao više kao u koncentracionom logoru nego kao u zatvoru", kaže mladić.

Krevete opisuje kao „betonske grobnice" sa veoma tankim dušecima.

„Mučili su nas i fizički i psihički. Nisu nam dali da spavamo, stalno su dolazili da traže da ustanemo i da se postrojimo.

„Budili bi nas u 05:00 ujutro da nas postroje iza ćelije. Čuvari bi nam tražili da im pokažemo naše propusnice i brojeve", priseća se.

Huan dodaje da bi im oko 06:00 ujutro odvrnuli vodu na oko šest minuta kako bi mogli da se okupaju.

„Šest minuta za šestoro ljudi i samo jedan tuš, sa veoma hladnom vodom.

„Ako ste poslednji u redu, ne biste imali dovoljno vremena da sperete sapun, ostali biste prekriveni njime ostatak dana", priča on.

Potom bi, dodaje, čekali na doručak, koji je ponekad stizao u 06:00 ujutro, a ponekad u podne.

Večera je nekad bila u 21:00 sati uveče, a nekad u dva ujutro.

„Pored čekanja na obroke, nije bilo šta drugo da se radi. Mogli smo samo da se šetamo unutar male ćelije i da pričamo jedni drugima priče.

„Razgovarali bismo o politici, ali tiho, jer da su nas čuvari čuli, kaznili bi nas", prepričava kako su izgledali dani u zatvoru.

'Rutinska premlaćivanja'

Huan kaže da su mnoge njegove kolege zatvorenici bili depresivni i ponašali su se kao zombiji.

„Davali su nam pokvarenu hranu – otpatke od mesa koje biste bacali pilićima ili psima, ili sardine kojima je istekao rok trajanja."

Neki zatvorenici su bili rutinski premlaćivani ili primoravani da se „kreću kao žabe" sa rukama na člancima, kaže on.

Opisuje i „kaznene ćelije" gde su slali one koje su smatrali najbuntovnijim, one koji su se usuđivali da pričaju o politici ili da traže da razgovaraju telefonom sa rođacima.

Huan kaže da je bio u jednoj od kaznenih ćelija u Tokoronu i da je dobijao samo jedan obrok na svaka dva dana.

„To je veoma mračna ćelija, metar sa metar. Bio sam veoma gladan.

„Uspeo sam da guram dalje razmišljajući o svim nepravdama koje se dešavaju i da ću jednog dana izaći odatle", kaže on.

Druga ćelija za mučenje je poznata kao „Adolfov krevet", priča Huan, po prvoj osobi koja je u njoj umrla.

„To je mračna prostorija bez kiseonika veličine grobnice. Ubace vas tamo na par minuta sve dok više ne možete da dišete i izgubite svest ili počnete da udarate iz očaja po vratima.

„Ubacili su me tamo i izdržao sam unutra više od pet minuta. Mislio sam da ću umreti", priseća se on.

Izveštaji o zločinima protiv čovečnosti

Mladić kaže da u Tokoronu zatvorenici imaju 10 minuta da vežbaju napolju tri puta nedeljno, ali mnogi samo ostanu u ćelijama.

Himiob iz Foro Penala opisuje uslove za zatvorenike u Tokoronu kao „nedopustive" i tvrdi da se krše njihova fundamentalna prava, kao što su pristup advokatu po vašem izboru.

„Svi imaju advokate po službenoj dužnosti – vlada zna da ako dozvoli pristup privatnom advokatu koji nije državni službenik, on bi mogao da zabeleži sva kršenja sudskog postupka koja se dešavaju", objašnjava advokat.

U oktobru su stručnjaci iz Ujedinjenih nacija (UN) izvestili o teškim kršenjima ljudskih prava u vreme održavanja predsedničkih izbora i protesta koji su usledili, među njima i politički progon, preterana upotreba sile, nestanak pod prisilom i vansudska pogubljenja državnih snaga bezbednosti i srodnih civilnih grupa.

Međunarodni krivični sud (MKS) trenutno istražuje venecuelansku vladu zbog mogućih zločina protiv čovečnosti.

Venecuelanska vlada negira ove optužbe i kaže da je namera ove istrage „da instrumentalizuje mehanizme međunarodnog krivičnog prava u političke svrhe".

BBC je tražio intervju sa Javnim tužilaštvom povodom navoda za zlostavljanje i mučenja pritvorenika, ali nije dobio nikakav odgovor do objavljivanja ovog teksta.

'Ne plašim se više vlade'

Huan kaže da mnogi pritvoreni u Tokoronu misle na samo jedan datum: 10. januar 2025. godine.

Oni se nadaju da će toga dana biti oslobođeni, jer bi tad trebalo da dođe do preuzimanja vlasti posle predsedničkih izbora.

Vođa opozicije Edmundo Gonzales je proglasio sebe pobednikom izbora i insistira da će se vratiti u zemlju iz izgnanstva u Španiji da bi preuzeo dužnost izabranog predsednika.

Maduro, pak, tvrdi da je u toku zavera sa ciljem njegovog svrgavanja sa vlasti i preti svakome ko se usudi da promoviše predaju vlasti „da će platiti za to".

Huan priznaje da oseća neobičnu vrstu kajanja zato što stotine njegovih „drugova i dalje pate" u zatvoru, ali kaže da planira da se vrati na ulice pružajući podršku Edmundu Gonzalesu 10. januara, uprkos pretnjama koje je dobio po puštanju na slobodu.

Nedavno je nevladina organizacija Provea osudila smrt opozicionog političara Edvina Santosa, koji je pronađen mrtav 25. oktobra.

Bilo je to dva dana pošto je svedok video grupu ljudi sa kapuljačama, navodno pripadnike snaga bezbednosti, kako ga privode.

„Ne plašim se više", ponavlja Huan, pre nego što priznaje da je za sobom ostavio neka uputstva „u slučaju da mu se nešto desi".

*Ilustracije: Danijel Arse-Lopez, dodatno izveštavanje: Mirelis Morales

• Lider venecuelanske opozicije pobegao u Španiju
• Pakao iza rešetaka - zašto su krcati zatvori u Latinskoj Americi
• Atentat u Ekvadoru - kako su zatvorske bande zavele strahovladu
• Obračun vlasti El Salvadora sa kriminalom: Uništavaju im i grobove
• Masovna hapšenja u El Salvadoru u borbi protiv bandi
• „Ni zrak sunca" za zatvorenike iz bandi El Salvadora
• Trauma, granica, zid, azil: Agonija zbog američkog sna

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.10.2025)