Karantin u Vuhanu: 'Ne znamo istinu, ne pod ovim režimom'

„Pandemija je na ljude ostavila sekundarnu traumu, ali ona je nevidljiva", kaže 34-godišnja socijalna radnica i aktivistkinja Guo Đing.

„To me mnogo frustrira".

Dana 23. januara 2020. godine, Vuhan je postao prvi grad u svetu u kome je uveden karantin zbog kovida-19.

Oko 11 miliona stanovnika kineske metropole, među kojima i Guo, bili su zarobljeni u kućama.

Ona je svedočila masovnim zatvaranjima firmi, patnji stanovništva i rasprostranjenoj zloupotrebi vlasti.

„O tome se nikad nije razgovaralo posle karantina…", kaže ona.

Karantin u Vuhanu, koji je trajao 76 dana, označio je početak zaključavanja u svetu zbog pandemije.

Za mlade ljude koji su ga doživeli, bio je to događaj koji se i dalje odražava na njihove živote.

„Pet godina je kratko u istorijskom smislu, ali veoma značajno za mlade", kaže profesor Dali Jang sa Univerziteta u Čikagu, u Sjedinjenim Državama (SAD).

„Kako je Vuhan bio mesto gde je izbila pandemija, mnogi stanovnici i dalje imaju strahove što je posledicu svega što su preživeli".

• Humani metapneumovirus: Treba li svet da bude zabrinut
• Kineski naučnici objavili dugoočekivane podatke o kovidu
• U Kini javno sramotili ljudi koji su kršili kovid mere

Neočekivana oluja

Sve je počelo pred kraj 2019. godine, kada je zdravstvena komisija Vuhana saopštila da je zabeleženo 27 slučajeva infekcije nepoznatim virusom.

Uprkos sve većem broju dokaza o prenosu virusa među ljudima i prepunim bolnicama, lokalne vlasti su tvrdile da situacija može da se „smiri i da je pod kontrolom", a čak je organizovana i veliku proslavu za 10.000 porodica.

Zvanična poruka da će se situacija smiriti samo je bila maska za rastuću opasnost.

Kada je Guo Đing videla da su lekovi protiv gripa nestali sa polica, nije se mnogo zabrinula.

„Nisam mislila da će se stvari dodatno pogoršati", kaže ona.

Dvadesetčetvorogodišnji Česnat (nije njegovo pravo ime) ispričao je za BBC kineski servis kako je i pored glasina o karantinu nastavio uobičajene pripreme za Lunarnu novu godinu.

„Čuo sam priče da će zaključati grad, ali ipak sam otišao na ručak sa prijateljima.

„Nismo mislili da je to nešto ozbiljno.

„Moja majka je umalo otišla na pijacu Huanan da kupi morsku hranu, ali joj je taksista rekao da se tamo dešava nešto sumnjivo, pa je promenila plan".

Zdravstveni zvaničnici su otkrili da su se prvi slučajevi pojavili na pijaci morskih plodova Huanan, gde su se divlje životinje navodno prodavale za ishranu.

A onda u 2:30 po lokalnom vremenu, 23. januara 2020. godine (17:30 po srednjoevropskom vremenu 22. januara), samo dva dana pre Lunarne nove godine, Peking je iznenada naredio potpunu izolaciju Vuhana.

U naredna tri meseca u gradu je prijavljeno blizu 3.900 smrtnih slučajeva, mada mnogi veruju da je stvaran broj bio prilično veći.

Tristan Liu, 33-godišnja Tajvanka koja je radila u Vuhanu, svedočila je ljudskim gubicima.

„Krematorijumi su bili pretrpani, a nije bilo ni kola hitne pomoći.

„Tela preminulih ležala su danima u kućama.

„Kada bi konačno neko došao da ih preuzme, niko iz porodice nije mogao da prati posmrtne ostatke do krematorijuma".

Mnogi su umirali sami.

Kako se kriza produbljivala, Liu se suočila i sa ličnom dilemom.

Kada je Vlada Tajvana organizovala letove za evakuaciju, ona nije mogla da povede njenu partnerku iz kontinentalne Kine, jer u to vreme tajvanski zakon o istopolnim brakovima nije važio za državljane Kine.

„Nisam mogla da ostavim moju devojku", rekla je Liu za BBC kineski servis.

Njihova situacija postajala je sve teža.

Zvaničnici su zapečatili njihov stan i postavili alarm na ulazna vrata.

Kasnije je ulaz u zgradu zatvoren metalnim pločama i ostavljen je samo mali otvor za dostavu hrane.

Vreme provedeno u takvom zatvorenom prostoru ostavilo je posledice.

Kada je protest u obližnjoj zajednici postao nasilan, Jang, devojka Liu, očajnički je želela da makar vidi šta se dešava napolju, posle duge izolacije.

Pokušala je da se provuče kroz otvor za dostavu hrane i tom prilikom je zaradila ozbiljnu posekotinu na članku.

„Otišle smo u bolnicu, ali niko nije imao vremena da je pregleda", kaže Liu.

„Zato smo ranu previle same".

'Bez trunke ljudskosti'

Stroge mere koje su uvedene podstakle su mnoga pitanja o politici i ljudskim pravima.

Česnat, koji je ranije koristio VPN (virtuelna privatna mreža) samo radi zabave, počeo je da otkriva brojne dokaze o zloupotrebama službenih lica.

„Neki državni službenici ponašali su se kao gangsteri", tvrdi on, opisujući kako su pojedini upadali u domove, tukli starije stanovnike i onemogućavali isporuke hrane.

„Ljudi koji podržavaju vlast to pravdaju zaštitom javnog zdravlja, ali ja tu ne vidim ni trunku humanosti".

Uskraćivanje prava ljudima posebno je došlo do izražaja u tragičnom slučaju doktora Lija Venlijanga, prvog lekara koji je pokušao da upozori kolege na virus sličan SARS-u krajem 2019. godine.

Dr Li je bio optužen da „širi lažne komentare".

Kasnije je preminuo od virusa u 34. godini, a njegova smrt je osvestila ljude.

„Sećam se da sam osećao i bes i tugu", priča Česnat.

„On je pokazao profesionalnu odgovornost, ali ga nisu saslušali, čak je zbog toga i kažnjen.

„To je nadobudna birokratija i to me je baš razbesnelo".

Dok je Česnatov bes kuljao, Sung Ning (nije njegovo pravo ime), radnik u IT sektoru u 30-im godinama, kaže za BBC da ga to nije iznenadilo.

„Mislio sam da će se upravo to desiti u tom trenutku u Kini.

„To je normalno u Kini. Oni pre svega pokušavaju da kontrolišu javno mnjenje".

Poslednja objava doktora Lija

„Mislim da je za kinesku vladu, karantin u ovom gradu bio eksperiment kako da uspostave jaču kontrolu.

„To je verovatno još više zastrašujuće", kaže Guo Đing.

Uprkos nadzoru, Guo Đing je pronašla načine da se odupre - organizovala je video-pozive sa prijateljima i kampanju protiv nasilja u porodici tokom karantina, zbog čega ju je kasnije, kako kaže, „maltretirala policija", ali ne želi da otkriva pojedinosti.

„Karantin sam po sebi mi nije naneo štetu, ali zloupotreba vlasti jeste".

Dugotrajni uticaj

Karantin u Vuhanu ukinut je 8. aprila 2020. godine, ali je taj model kasnije primenjen širom Kine, koja je skoro tri godine sprovodila strogu „nultu kovid politiku".

„Niko od nas nije mogao da zamisli da će se sve toliko odužiti", kaže Tristan Liu.

„Bili smo u šoku".

Od strogih mera se odustalo usled masovnih protesta „belih papira" širom zemlje krajem 2022. godine.

Nazvani po praznim papirima koji su simbolizovali cenzuru, protesti su pokrenuti nakon požaru u autonomnoj oblasti Sinđjangu, na severozapadu Kine, u kom je bilo žrtava, a mnogi su za njihovu smrt krivili restriktivne mere protiv korona virusa.

Iako je Peking tvrdio da „stavlja narod na prvo mesto", ove mere su ostavile duboke posledice na čitavu generaciju kineske omladine.

Neki, poput saboraca Guo Đing, napustili su zemlju zbog, kako kažu, „neprestanog maltretiranja policije".

Drugi se ostali u zemlji ,ali se suočavaju sa novim izazovima, kao što su otpuštanja sa poslu i rekordna nezaposlenosti mladih zabeležena u 2023. godini.

„Sve je sada jeftinije, ali niko ne troši", kaže Česnat.

„Nešto se suštinski promenilo i ne možemo da se vratimo na staro".

Profesor Dali Jang sa Univerziteta u Čikagu veruje da je korona virus ostavio dugotrajne posledice na „kovid generaciju".

Dugotrajna izolacija odrazila se i na socijalne veštine i šanse za zapošljavanje, pa se mnogo diplomaca okrenulo drugim poslovima, kao što je taksiranje.

„Ne radi se samo o pronalasku posla, već o mogućim posledicama na ceo život.

„Ne grade profesionalne veštine i njihove karijere će stagnirati. Na kraju, to može da utiče na krupne životne odluke - od braka do planiranja porodice", kaže Dali Jang.

Pet godina kasnije, profesor Jang ističe da je transparentnost nužna za prevazilaženje kolektivne traume, ali dodaje da Peking sistematski guši svaki razgovor o dešavanjima u Vuhanu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i dalje zahteva od Kine da pruži informacije o poreklu virusa.

Kina tvrdi da je podelila sve „u najkraćem mogućem roku" i odbacuje navode o „političkoj manipulaciji".

Napori da se kontroliše narativ nastavljaju se unutar granica Kine.

Novinarka Džang Džan osuđena je na četiri godine zatvora zbog toga što je dokumentovala epidemiju u Vuhanu.

Film o karantinu, reditelja Loua Jea je zabranjen u kontinentalnoj Kini, a rasprave na društvenim mrežama su cenzurisane.

„Vlast je postala sofisticiranija u gušenju drugačijeg mišljenja", ocenjuje Česnat.

„A ljudi su otupeli na društvenu nepravdu".

Sung Ning smatra da je zatvaranje sprečilo potpuni kolaps bolnica, ali je i dalje ogorčen zbog prikrivanja ranih informacija.

Kao i mnogi drugi, prestao je da očekuje odgovore:

„Ovde ne znamo istinu, ne pod ovom vlašću.

„ [Vlast] smatra da ljudi ne zaslužuju da znaju istinu".

• Poruka iz laboratorije u Vuhanu: Nemamo šta da krijemo
• Kovid-19 nije biološko oružje, a kako je nastao možda nikad nećemo saznati - američki obaveštajci
• Kako virusi mogu da pobegnu iz laboratorija?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.24.2025)