POGLED SA MIŠELUKA: Vrbak
RTV pre 23 sata | RTV (Ilija Tucić)
NOVI SAD - „Vrbak“ se nije slučajno tako zvao. Ovaj ogroman prostor, kao naplavina Dunava, obrastao je velikim vrbama i tek pokojom topolom ili drugim drvećem, a kroz šipražje se jedva moglo prolaziti. Ajde što je bio prepun insekata, komaraca i zmija... još gore je bilo to, što je na ovom mestu bila gradska klanica, nešto niže bilo je mesto na koje se iznosilo gradsko đubre, pa onda i šinternica. I ništa, baš ništa, uprkos svemu tome, nije pomoglo profesorima, koji su deci uporno govorili kako bi trebalo
U tim prekorima, najuporniji je bio strogi profesor Stevan Milovanov. Sa drugog sprata gimnazijske zgrade, durbinom je posmatrao učenike. Onda bi svojim krasnopisom, koji je unosio malo reda u nervozu koju je pritom osećao, u posebnu svesku beležio one, koji su mimo naređenja da tamo ne idu, odlazili u Vrbak. Jednom nedeljno, izvlačio bi njihova imena i davao ih direktoru Vasi Pušibrku na „dalje postupanje“. A ono bi prvi put značilo opomenu, a već sledeći put,