Može li se odložiti starenje ponašanjem u skladu sa godinama

Od koliko godina mislite da počinje da se računa starost: od 40 do 60 ili 50 do 70, a možda negde između?

Verovatno vas neće iznenaditi kada budete saznali da odgovor koji ljudi daju na ovo pitanje zavisi od toga koliko i sami imaju godina u vreme kada ste ih pitali.

Kad je pola miliona ljudi ispunilo onlajn upitnik 2018, učesnici koji su bili u dvadesetim i tridesetim govorili su da srednje doba počinje u 40. godini, a starost u 62.

Poređenja radi, stariji od 65 godina su mislili da starost počinje posle 71. godine.

Prilično je očigledno o čemu se radi.

Niko ne voli da sebe vidi kao da stari, te ako imate 40 godina, obožavate članke koji proglašavaju vaše godine novim tridesetim.

Ljudi u sedamdesetim podstaknuti su nagoveštajima da su zahvaljujući napretku u ishrani i zdravstvu, tek izašli iz srednjih godina.

• Zašto želimo da budemo večito mladi
• Da li se možemo zvanično podmladiti, kao što želi Bogoljub Karić
• Pet načina na koje zemlje rešavaju problem starenja stanovništva
• Ejdžizam: Koliko su stariji ljudi u Srbiji diskriminisani

Skloni smo da se udaljimo od svake stigmatizovane grupe.

To znači da pružamo otpor tome da budemo proglašeni starima, kad vidimo kako te ljude predstavljaju kao krhke, zaboravne, bolesne ili čak kao teret društvu.

Naravno, starost je realnost i prema ljudima u godinama se treba odnositi sa poštovanjem i dostojanstvom.

Da li se onda ljudi samo zavaravaju ako odbijaju sebe da smatraju starima?

Ispostavlja se da bi to mogla da bude razumna strategija, koja može da se ostvari sama od sebe i produži vam život.

Istraživači Hana Kuper i Majkl Marmot, poznat po ukazivanju na uticaj koji socio-ekonomski status u životu može da ima na naše zdravlje i životni vek, sproveli su 2003. studiju širokog obima u kojoj je učesnicima ponovo postavljano pitanje: kad počinje starost?

Odgovori su bili raznoliki, naravno, ali su Kuper i Marmot utvrdili da su oni koji su mislili da starost počinje ranije češće u prošlosti doživeli srčani udar, pate od srčanih bolesti ili su, uopšteno gledano, lošeg fizičkog zdravlja, kad su ponovo ispitivani šest do devet godina kasnije.

Tokom ove studije, ispitano je više od 10.000 javnih službenika zaposlenih u Londonu.

Istraživanje je bilo temeljno, a učesnicima je postavljano mnoštvo raznih pitanja.

Na taj način su Kuper i Marmot mogli da utvrde da drugi faktori, poput hijerarhija na radnom mestu, ne mogu da objasni razlike u zdravstvenom stanju tokom godina.

A sve bi ovo moglo da bude i obrnuto, naravno.

Ljudi koji misle da starost počinje kasnije u životu su možda svesniji sopstvenog zdravlja i kondicije i stoga preduzimaju aktivne korake da ostanu u boljoj formi.

Oni misle da su mlađi i zato se tako i ponašaju, stvarajući začarani krug.

Ljudi koji misle da starost počinje kasnije u životu su možda malo svesniji vlastitog zdravlja i kondicije.

Koje god da je objašnjenje, studija Kuper i Marmota nije jedino istraživanje koje je pokazalo merljivu korist od pozitivnog razmišljanja u vezi sa starošću.

Beka Levi iz Škole za javno zdravlje na Jejlu, uz pomoć podataka iz Longitudinalne studija Ohaja o starenju i penziji, takođe je donela neke izuzetne zaključke.

Ovom studijom je praćeno više od hiljadu ljudi koji su u vreme kada je sprovođena imali najmanje 50 godina.

Ljudi koji su imali pozitivno mišljenje sopstvenom starenju, saglasni sa komentarima kao što su „Imam isto toliko energije kao i prošle godine", a nisu se slagali da što su stariji postaju beskorisniji, živeli su prosečno 22,6 godina od prvog ispitivanja u studiji.

Oni koji su razmišljali manje pozitivno o starenju živeli su u proseku svega 15 godina duže.

Istraživanje Suzane Virm sa Univerziteta u Grifsvaldu u severnoj Nemačkoj možda je definisalo ovaj problem malo preciznije.

Njeni rezultati donose dobre vesti svima koji misle negativnije o starenju.

Oni uopšte nisu skloniji da preminu ranije od prosečnih godina.

U ovoj studiji nije bilo toliko bitno šta ispitanici misle o fizičkim posledicama starenja, već da li veruju da će se i dalje mentalno razvijati i rasti.

Nažalost, rezultati ovog istraživanja ne znače da možemo da zaustavimo ili preokrenemo proces starenja.

Vid, sluh, pamćenje, mišićna masa, jačina kostiju, proces zaceljenja: šta god da pomenete, sve je u procesu propadanja.

Stariji ljudi su, naravno, skloniji mnoštvu raznih bolesti.

Sve ove velike studije zasnovane su na prosečnim primerima, te ako kažete da niste sredovečni, taj odgovor neće sprečiti sve ljude da se razbole.

Ali u knjizi Efekat očekivanja naučni novinar Dejvid Robson nudi neke korisne savete.

On predlaže da se, umesto na žaljenje za gubitkom mladosti, usredsredimo na iskustva i znanja koja stičemo kako starimo i da primećujemo koliko smo bolji u izlaženju na kraj sa raznim stvarima.

Kad stariji ljudi nisu dobro, ne treba odmah da pretpostave da su razlog godine.

I najvažnije - dok starimo, ne treba nikako da odustajemo od pokušaja da ostanemo zdraviji i stava da ima još toliko toga što možemo da uradimo.

Ako usvojimo ovaj stav, vrlo je verovatno da ćemo živeti duže i pri tom, uživati u tim godinama.

• „Starenje je bolest“ i to izlečiva, tvrdi naučnik sa Harvarda
• Čovek koji troši milione da bi se podmladio
• Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi – a ne zbog toga kako izgleda

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.02.2025)