'Najgore masovno ubistvo u istoriji Švedske': Šta je do sada poznato

Švedska policija saopštila je da je 11 ljudi ubijeno u pucnjavi u centru za obrazovanje odraslih, koji se nalazi u kampusu sa drugim školama, u gradu Erebrou, 200 kilometara zapadno od Stokholma.

Osumnjičeni je među mrtvima i veruje se da je delovao sam, kažu policijski zvaničnici.

Motiv je i dalje nejasan, ali policija isključuje bilo kakvu ideološku pozadinu.

Ranjeno je još pet ljudi - tri žene i dva muškarca - svi su još u kritičnom stanju.

Lakše je povređena je još jedna žena, ali ne usled pucnjave.

Premijer ove skandinavske zemlje Ulf Kristerson napad je opisao kao „najgoru masovnu pucnjavu" u istoriji Švedske.

„Ovo je veoma bolan dan za celu Švedsku", napisao je premijer na društvenoj mreži iks.

Poručio je i da je mislima sa „pogođenima i njihovim rođacima", kao i svima onima čiji je „normalan školski dan zamenjen terorom".

„Biti zatvoren u učionici u strahu za sopstveni život je noćna mora koju niko ne bi trebalo da iskusi", dodao je Kristerson.

• Zašto su masovne ubice gotovo uvek muškarci i na Balkanu i u svetu
• Zločin na Cetinju: Ubio 13 ljudi, među njima i dvoje dece
• Devojčica od 15 godina ubila dvoje i ranila šestoro u školi u Americi

Ministar pravde izrazio je saučešće onima koji su pogođeni „tragedijom".

„Nikad nisam video pucnjavu u nekoj školi ovakve razmere", rekao je Gunar Stromer.

Univerzitetska bolnica Erebro saopštila je da je pet ljudi primljeno sa prostrelnim ranama i da su zbrinuti u urgentnom odeljenju.

Policija je saopštila da koristi otiske prstiju, zubne kartone i DNK da bi indentifikovala sve žrtve.

Škola u kojoj se desio napad pruža mogućnost obrazovanja starijima od 20 godina koji nisu završili osnovnu ili srednju školu.

Učiteljica Varenmark rekla je da je tog dana u školi bilo neobično malo učenika jer su mnogi otišli ​​kući dan posle polaganja nacionalnog ispita.

Koji su bili motivi osumnjičenog?

Osumnjičeni do sada nije bio poznat policiji i veruju da je delovao sam.

Policajci su rekli da on nije imao veze sa bandama i da se smatra da je delovao „bez bilo kakvog ideološkog motiva".

Ne veruju ni da je napad motivisan terorizmom.

Šta se zna o osumnjičenom?

U intervjuu za tabloid Aftonbladet, rođak osumnjičenog kaže da nije imao mnogo kontakta sa porodicom poslednjih godina i da je bio nezaposlen.

„Kao dete bio je drugačiji, ali živahan. U školi mu je dobro išlo. Ali prethodne godine su mu bile teške."

Drugi rođak kaže da je muškarac, koji je navodno promenio prezime pre osam godina, bio „samotnjak" i da je možda imao problema sa mentalnim zdravljem.

„Pre je imao prijatelja sa kojim je provodio mnogo vremena, ali u poslednje vreme je želeo da bude usamljen. Činilo se da ne voli ljude mnogo."

Nekoliko sati posle zločina, teško naoružani policajci upali su u stan u Erebrou za koji se veruje da je registrovan na tog čoveka, javio je Švedski radio.

Isti izvor je otkrio i da čovek na čijie je ime stan registrovan nije bio osuđivan i da nije prijavio prihode u poslednjih nekoliko godina.

Šta je poznato o oružju?

Pozvajući se na dosadašnju policijsku istragu, švedski mediji prenose da je počinilac koristio lovačko oružje koje je legalno posedovao.

Tokom konferencije za novinare u sredu, policija nije mogla da potvrdi bilo kakve detalje o oružju niti da kaže da li je korišćeno jedno ili više njih.

„Pokušala sam da spasim jednom momku život"

Marva, žena koja pohađa ovu školu, opisala je kako su pokušali da spasu život jednoj stradaloj osobi.

„Momak pored mene je pogođen u rame. Krvario je mnogo.

„Kada sam pogledala iza sebe videla sam troje ljudi na podu kako krvare. Svi su bili u školu, vikali su: 'Izlazi! Izlazi!'", govori ona.

Kaže da je sa prijateljem pokušala da spasi život tog momka, ali su morali da pobegnu jer policija, kao ni hitna pomoć, nisu bili na mestu zločina.

„Uzela sam šal prijatelja i čvrsto ga vezala oko ramena ranjenog momka da ne bi toliko krvario."

Marija Pegado, predavačica u školi, takođe je opisala trenutak kada je sa đacima kada se zapucalo.

Ona je za agenciju Rojters rekla da je odmah posle pauze za ručak otvorila vrata učionice i vikala svima da izađu.

„Izvela sam svih 15 učenika u hodnik i počeli smo da bežimo", kaže ona.

„Tada sam čula dva pucnja, ali smo se izvukli. Bili smo blizu ulaza u školu."

Koliko su česte pucnjave u školama u Švedskoj?

Vrlo retke.

Iako je u Švedskoj i ranije bilo pucnjave u školama, one nisu bile ovolikih razmera.

Prošlog septembra, došlo je do pucnjave u školi južno od Stokholma, kada se sumnja da je 15-godišnjak ranio druga iz razreda, ali taj napad je bio povezan sa nasiljem bandi.

• Šta je potrebno da se zajednica oporavi posle masovne pucnjave - američko iskustvo
• Uroš Blažić osuđen na 20 godina zatvora za masakr u Duboni i Malom Orašju
• Norveška pamti - 12 godina posle masakra Andreasa Brejvika

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.05.2025)