Транспарентност Србија: Нови пад Србије на светској листи Индекса перцепције корупције

Према резултатима глобалне мреже Транспаренси Интернешнел, Србија има за један поен лошији индекс и за једно место лошију позицију него претходне године.

Рангирано је 180 земаља и територија, на скали где је могући распон оцена од 0 до 100, а са индексом осам је најлошије рангиран Јужни Судан, а најбоље Данска са индексом 90.

Србија је ове године дели 105. позицију са Украјином, а од земаља региона само је Босна и Херцеговина лошија, са индексом 33.

Албанија, са којом је Србија пре две године године позицију, сада има индекс 42, Северна Македонија 40, Мађарска 41, Бугарска 43, а Црна Гора и Румунија 46, док Хрватска има индекс 47. Косово, које се засебно рангира, има скор 44.

Унутар бивше СФРЈ, и даље је најбоља пласирана Словенија са индексом 60, за четири поена боље него прошле године.

Наведено је и да је позиција Србије, у односу на број рангираних земаља, најлошија од 2005. године, када је Србија и Црна Гора била на 97. месту од 158 рангираних.

Додаје се да су последња два рангирања, када је оцена за Србију била приближно једнака глобалном просеку, била 2013. и 2016. година.

Иако Србија, према подацима "Ецономист Интеллигенце Унит" за 2023. годину спада међу земље са "мањкавом демократијом", њен индекс је за два поена нижи од просека земаља у којима је успостављен, за степеницу нижи, "хибридни режим", док земље са мањкавом демократијом имају просек 47.

Како се подсећа у саопштењу, недавно усвојеном Стратегијом за борбу против корупције Влада Србије је предвидела да Индекс перцепције корупције, као показатељ утицаја достизања општег циља Стратегије, порасте са 36 из 2023. године на 43 до 2028. године.

Указано је да је реч о глобалном просеку, од којег Србија сада заостаје осам поена.

Просечна оцена на европском континенту је 56, а међу чланицама ЕУ 62.

Након птрвопласиране Данска, на листи следе Финска (88) и Сингапур (84), који је претекао Нови Зеланд (83).

Како је наведено, на дну табеле нема великих промена, па тако Јужни Судан има индекс осам, Сомалија девет, Венецуела 10, а Сирија 12.

Оцењено је и да чланство у ЕУ није гаранција добрих резултата, што показује скор земаља из суседства, па је тако Мађарске имала пад за један поен на 41, Бугарске (43, пад за два поена), Румуније (46 истоветно као ЦПИ 2023) и Хрватске (47, пад за три поена).

У ЕУ значајан пад су забележиле Малта (са 51 на 46), Словачка (са 54 на 49), Шпанија (са 60 на 56) и Португалија (са 61 на 57).

Међу бившим социјалистичким земљама Европе, убедљиво је најбоље пласирана Естонија са скором од 76, а од оних земаља које нису чланице ЕУ то је и даље Грузија (иако индекс наставља да пада, са 56 на 54, а 2024. године на 53).

Из Транспарентности Србија су посерили да се при изради Индекса перцепције корупције узима у обзир 13 релевантних истраживања која мере перцепцију о корумпираности јавног сектора.

Та истраживања представљају мишљење или утисак који о корумпираности државних функционера и јавних службеника имају они који са њима послују или који о томе саветују пословне људе, владе и међународне институције.

Истраживања морају бити објављена у последња 24 месеца и морају постојати макар три таква извора података да би земља/територија била рангирана.

Србија је ове године обухваћена са укупно осам релевантних истраживања, што гарантује висок степен поузданости налаза.

Упоредивост података са онима из ранијих година је на још вишем нивоу - 12 година уназад, јер се за Индекс перцепције корупције користи седам истих извора информација, а у последњих седам година идентичних осам, наведено је у саопштењу.

Прецизирано је да су за Србију коришћени налази Глобал Инсигхт Цоунтри Риск Ратингс, Бертелсманн Фоундатион, Ворлд Ецономиц Форум, Ецономист Интеллигенце Унит, Фреедом Хоусе, Интернатионал Цоунтри Риск Гуиде, Ворлд Јустице Пројецт Руле оф Лав Индекс и Вариетиес оф Демоцраци Пројецт.

Од истраживања која су релевантна за Србију, у три случаја су подаци прикупљани у 2024, у три истраживања током 2023, у једном у обе године, док је једно истраживање, окончано 2024, спроведено у дужем периоду.

Од осам изворних истраживања, на основу којих је сачињен Индекс перцепције корупције за 2024. за Србију, оцена је била нешто боља у четири, док је у преосталој половини скор био лошији, што је превагнуло.

У једном случају је забележено значано погоршање - истраживање међу руководиоцима предузећа за потребе Светског економског форума.

У регионалном извештају за источну Европу и средњу Азију, Транспаренци Интернешнл наведено је да између осталог да многим земљама демократске институције слабе, а владавина права се погоршава, услед унутрашњих нестабилности и спољашњих притисака.

Ово омогуц́ава да корупција цвета, а истовремено подрива поверење јавности и одрживи развој.

Регионални извештај издваја Србију, као једну од земаља "под лупом", пише у саопштењу.

"Србија (35) наставља да опада на Индексу перцепције корупције, док доминација извршне власти и изложеност институција корупцији расту под ригидном контролом председника Александра Вучиц́а", пише у саопштењу.

Додаје се да је реакције власти након урушавања надстрешнице на реконструисаној железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 15 људи, изазвале су масовне протесте широм земље, на којима се захтева одговорност, а корупција ставља у фоцус, а у покушају да смири кризу, Вучиц́ је одобрио објављивање многих докумената о реновирању станице.

Подаци из појединих докумената, као и нетранспарентан избор подизвођача додатно су подстакли сумње да је пројекат прецењен, навели су из Транспарентности.

Подсетили су и да је три месеца после догађаја, новосадски јавни тужилац по први пут најавио да ће бити испитане тврдње о могућој корупцији.

Влада Србије се такође у великој мери ослања на међудржавне споразуме и посебне законе без одговарајуц́их антикорупцијских контрола у вези са изложбом ЕКСПО, и другим пројекти ма планираним до 2027, чија је вредност процењена на 18,5 милијарди долара, навела је у саопштењу Трансапентност Србија