Ljubav, gubitak i dužnost: Ukrajinski foto-reporteri pričaju priče o ratu

Za tri godine otkako je Rusija pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu, stotine fotografa dokumentovale su uticaj rata na ljude na frontu i u civilnim oblastima. Neki od njih podelili su sa nama priče o njihovim fotografijama koje su objavljene u BBC-jevim reportažama od februara 2022. godine.

Vlada i Konstantin Liberov

Pre izbijanja potpunog rata, bračni tandem radio je svadbene fotografije i portrete u crnomorskom lučkom gradu Odesi.

Ubrzo su se prebacili sa „ovekovečavanja ljubavnih priča na dokumentovanje ruskih ratnih zločina", priseća se Vlada.

Ona iz prve ruke poznaje rizike njenog posla.

Posle eksplozije prilikom posete Donjeckoj oblasti 2023. godine, ostala je sa šrapnelom zaglavljenim duboko u njenom boku, za koji su lekari procenili da ne može da se izvadi.

Ova moćna slika Konstantina Liberova, nastala leta 2024. godine, pojavljivala se u BBC-jevim izveštajima o ukrajinskoj ofanzivi preko ruske granice u Kursku.

Na njoj se vidi vojnik kako teši očajnog druga nakon povratka iz napada u kojem im je stradalo nekoliko saboraca.

Za Liberova ova slika odražava deo zbunjenosti ovom operacijom u okviru same vojske.

„Izgubiti prijatelja u napadu unutar Rusije, umesto tokom odbrane naše zemlje u Ukrajini, veoma je teško", rekao je on.

„Napravio sam ovu fotografiju zbog emotivnog efekta koji je sve to ostavilo na mene. Ona govori mnogo o situaciji i koliko im je bilo teško."

Fotografisanje tako duboko potresnih scena ostavilo je traga na ovim lokalnim foto-reporterima.

„To nije nešto o čemu razgovaramo previše sa kolegama, jer je suviše bolno", kaže Vlada.

„Nalazite se u veoma teškoj situaciji, a niko do kraja ne zna koje bi moglo da bude rešenje."

Jedna njena fotografija iz 2023. godine dočarava pripadnika ukrajinske policijske jedinice Beli anđeli posle neuspešnog pokušaja da ubedi jednog od poslednjih stanovnika da napusti istočni grad Avdejeveku pre nego što upadnu ruske snage.

Priča je bila deo BBC-jevog članka o razornom 24-časovnom ruskom bombardovanju.

Čovek je tražio od policije da evakuiše njegovog brata iz podruma izgorele zgrade, ali je on i dalje odbijao da ode.

„Narednog dana nismo mogli da se vratimo zbog žestokog granatiranja", priseća se Vlada.

„Situacija se značajno pogoršala i nisam sigurna da je mogao da preživi. Boli kad ne možete da se vratite na ta mesta."

Posle dokumentovanja toliko mnogo gubitaka i patnje, bračni par je počeo više da ceni trenutka radosti.

Dmitro, koji se borio u Ukrajini više od decenije, fotografisan je pošto mu se žena porodila.

„Navikli smo se da ga slikamo po rovovima.

„A onda vidite ovog krupnog, hrabrog vojnika kako plače dok uzima malu ćerku u ruke i vi shvatite da se vojnici poput njega bore za ovakve trenutke. Ne samo za sebe, već i za svakoga u Ukrajini."

• 2024: Kako je pamtimo u fotografijama
• Obeležavanje 80 godina Dana D u fotografijama
• Vorld pres foto: Trijumf ljubavi i tuge u nagrađenim fotografijama 2024.

Valerija Demenko

Od 2016. godine, Valerija Demenko beleži rad ukrajinske državne službe za hitne slučajeve (DSNS) u severoistočnoj oblasti Sumi, i ona se sada pridružuje spasilačkim timovima koji se šalju u oblasti pogođene ruskim granatiranjem.

„Uvek je teško...

„Nikad ne znate kakva vas opasnost čeka. Posebno je teško kad napadnu stambene zgrade."

Jedan trenutak koji joj se urezao u sećanje vezan je za upečatljiv prizor pripadnika hitnih službi na zgarištu petospratne zgrade koja se srušila posle ruskog granatiranja, sa stanovnicima koji su još bili unutra.

Valerija se priseća kako su radnici hitne službe bili prisutni na lokaciji četiri dana zaredom.

Pronašli su četvoro mrtvih, ali nikad nisu uspeli da pronađu telo nestale devojčice.

„Na jednom od viših spratova bila je lutka...

„To je značilo da je dete živelo tamo, a moglo je i da bude više dece."

Iako su sve njene kolege emocionalno na ivici, ona želi da svet vidi njen rad.

„Dajemo iz sebe poslednji tračak snage da bismo dokumentovali ruske zločine protiv miroljubivih Ukrajinca."

Aleksandar Ermočenko

Aleksandar Ermočenko je proveo poslednjih 11 godina dokumentujući ukrajinski rat kao foto-reporter u istočnoj Donjeckoj oblasti.

I on je često izveštavao o teritoriji pod ruskom kontrolom, ali „nikad nije pomislio da će fotografisati rat kod kuće".

„Strah na licu vlasnika uništene kuće isti je s obe strane fronta. Uvek je važno pokazati da je krv iste crvene boje."

BBC ima manje pristupa foto-reporterima koji izveštavaju iz Rusije, jer Kremlj ograničava pristup međunarodnim novinarima, a ruske novinske agencije su uglavnom državne.

BBC se obratio ruskom fotografu da doprinese ovoj priči, ali nije dobio nikakav odgovor.

Na slici iznad, Ermočenko je zabeležio vesele ruske aktiviste 21. februara 2022. godine pošto je Vladimir Putin proglasio njihovu istočnu oblast nezavisnom.

Ona je objavljena u sklopu BBC-jeve reportaže tog sudbonosnog trenutka.

On opisuje kako je fotografija nastala „slučajno" – snažan podsetnik potencijalnog uticaja fotografove odluke da u deliću sekundu podigne foto-aparat.

Ukrajina je saopštila da je 300 ljudi poginulo kad su ruski avioni bombardovali marijupoljsko pozorište u martu 2022. godine.

Narednog meseca, Aleksandar Ermočenko je napravio ovu sliku, koja se pojavljuje u BBC-jevom izveštaju, a na kojoj fotograf dočarava posledice masakra zajedno sa svakodnevnim životom.

„Razaranje je bilo apsolutno", priseća se on, „sa uništenim devetospratnicama koje su izgledale kao holivudska scenografija. Ali bile su stvarne i u njima su donedavno živeli ljudi."

„Najviše je iznenađivalo to da se život nastavljao, uprkos borbama u susednim ulicama. Ljudi su delovali smireno, ali su zapravo bili duboko šokirani svime što se dešava."

Ova fotografija, koja je iskorišćena u BBC-jevom izveštavanju uživo tokom granatiranja nuklearne elektrane Zaporožje, u novembru 2022. godine, ilustruje sve poteškoće u fotografisanju rata.

„Slike elektrane bile su retke u to vreme", kaže Ermočenko.

„Stalno je bila čuvana, mada vojnici sami za sebe savršeno ilustruju tu situaciju."

Uprkos izazovima sa kojima se suočavaju on i njegove kolege, on kaže da „rat ne samo da je deo moje profesionalne karijere, već veliki deo mog čitavog života... bez obzira na toliko je teško, ja ću nastaviti dalje."

Alina Smutko

Živeći u Kijevu, Alina Smutko razume ljudsku cenu ovog rata kao foto-reporterke, ali i iz ličnog iskustva.

„Doživljavala sam ruske projektile i napade dronom na grad maltene non-stop za tri godine.

„Tokom tog vremena, neprestano sam se brinula za moje roditelje, dete, prijatelje i kolege."

Ona se oseća srećnom zato što je njen dom ostao netaknut a njeni najmiliji živi, pošto je gledala raketni napad na njenu četvrt sa prozora spavaće sobe.

Isprva bi ona, njeni prijatelji i porodica zvali jedni druge svakodnevno posle potpune ruske invazije.

Ali učestalost napada naterala je stanovnike da nauče da žive sa ratom i održe život normalnim koliko je to uopšte moguće.

Cena po njenu profesiju bila je velika.

„Viđamo kako naše kolege – pogotovo foto-reporteri – ginu ili bivaju ranjeni tokom ove invazije.

„Izgubili smo jednog od naših članova tima, a još jedan kolega je bio teško ranjen."

Smutko se trudi da ne „razmišlja previše" o onome što radi, ali veruje da je važno deliti posledice rata sa svetom.

„Mislim da to pomaže na neki način, ali ne verujem u ideju da slika može da zaustavi rat. Da može, ne bismo izgubili ovoliko mnogo života ovde."

„I dalje verujem da je beleženje svega važno. Zato što ako nešto nije fotografisano, onda se nije ni dogodilo."

„Ovaj posao mora da se radi... Ja samo dajem sve od sebe."

• Mesta gde se prepliću „rat i mir, gradnja i rušenje, a gubi smisao": Beograd na vodi, kulise Terazija i Generalštab
• „Moj posao je bio da na fotografijama mrtvi izgledaju dobro“
• Foto-dnevnik patnje, ratova i sukoba u Jugoslaviji: Šta god se dešavalo, Dragoljub Zamurović je bio tu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.24.2025)