Medijapar: Tramp-Zelenski - neuspeh strategije poslednje šanse koju brane neke evropske zemlje
Sastanak predsednika SAD i Ukrajine, Donalda Trampa (Trump) i Volodimira Zelenskog predstavlja "neuspeh strategije poslednje šanse" koju brane neki Evropljani, ocenio je francuski portal Medijapar (Mediapart) prenoseći analize stručnjaka da je taj sastanak, pretvoren u spektakularnu svađu u Beloj kući, bio lekcija da Ukrajina i Evropa treba da nauče "da se sami snalaze".
Nekoliko sati nakon što su Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens (JD Vance) pokušali da ponize Zelenskog, ukrajinski predsednik je na platformi Iks (X) preneo poruku pomirenja koja je u kontrastu sa nasilnim napadima koje je sam pretrpeo u Beloj kući.
"Zahvaljujem predsedniku Trampu i Kongresu na njihovoj podršci", napisao je Zelenski.
"Uprkos teškom razgovoru, ostajemo strateški partneri. Međutim, treba da budemo iskreni i direktni jedni prema drugima da bismo zaista razumeli naše zajedničke ciljeve", dodao je Zelenski.
Pomirljivi ton ukrajinskog predsednika je u suprotnosti sa oštrinom svađe sa Trampom i snimcima koji su obišli svet. To je izazvalo lavinu reakcija, posebno evropskih lidera, koji su velikom većinom izrazili svoju podršku Ukrajini.
Pored sramne scene, taj incident predstavlja ozbiljno upozorenje za evropske zemlje. Ovakvim ponašanjem prema Zelenskom, američki predsednik i potpredsednik su potvrdili da SAD napuštaju svoju ulogu zaštitnika kontinenta i da se sve više približavaju Rusiji.
Predavač međunarodne politike i autor knjige "Kako sukob snaga oblikuje Evropu (Comment le choc des puissances façonne l’Europe) Pjer Aroš (Pierre Haroche) je za Medijapar rekao da je reakcija Trampa i Vensa "pokazatelj njihov stanja duha", jer se ne zna da li je pokušaj poniženja Zelenskog bio nameran, ili se situacija istrgla kontroli.
Aroš je rekao da kada tokom nekog diplomatskog sastanka postoje neslaganja, uvek se ulažu napori da to ne bude izneto u javnosti.
"Ovog puta, Tramp ne da nije hteo ta neslaganja sakrije, već je želeo da ih iznese javno. Čak je rekao da mu je drago što su kamere bile uključene i snimile tu scenu. Ne znam da li je to unapred želeo, ali je svakako dramatizacija situacije potpuno uspela", ocenio je Aroš i dodao da su Tramp i Vens jasno želeli da stave do znanja da nisu promenili stav o Ukrajini.
Stručnjak je dodao da ako je postojala namera poniženja, onda se postavlja pitanje kakav je cilj trebalo da bude postignut.
"Ako je iza toga stajala namera, moramo se zapitati, a zašto? Amerikanci ne moraju da slabe Ukrajince ili ponižavaju Zelenskog da bi postigli svoje ciljeve. Šta je bila poenta te dramatizacije", upitao je Aroš, preneo je Medijapar.
Prema njegovim rečima, neki smatraju da je to Trampov način da na Zelenskog prebaci neuspeh pregovora sa Rusima, a da ne prizna da su Rusi ti koji ne žele mir.
"Bolje je udariti na slabijeg i reći - Vidite, Ukrajinci su ti koji ne žele mir", rekao je Aroš.
Prema njegovoj oceni, taj incident takođe otkriva neuspeh strategije poslednje šanse koju su branili neki Evropljani, kao što su francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ili britanski premijer Kir Starmer (Keir), koji su se nadali da će imati poslednju šansu za pomirenje.
Mnogi u Evropi su želeli da veruju da je još moguće uticati na Trampa uz malo učtivosti i psihološke manipulacije, a to su laskanje ili nuđenje dobrog dogovora.
Tramp je razbio tu iluziju. Pokazao je da ima čvrstu ideju na umu i da je dele njegov potpredsednik i cela njegova administracija. Njegov stav o Ukrajini nije nepromišljeni hir, smatra Aroš.
Američki predsednik je jasno stavio do znanja da više ne treba da se s njim razgovara o bezbednosti, jer za to nije zainteresovan. Jedino što želi je da se potpiše mirovni sporazum, i to odmah, i zbog toga se nervira kada se pomenu dugoročna rešenja, rekao je Aroš i dodao da Tramp hoće samo da se "reši ukrajinskog pitanja i da ide dalje".
Prema njegovim rečima, incident u Beloj kući nije istorijska prekretnica, već dodatna epizoda u nizu dešavanja poslednjih nedelja koja se može nazvati rusko-američkim približavanjem.
Na početku se mislilo da SAD žele direktne pregovore sa Rusijom, iza leđa Evrope i Ukrajine. Potom su dve sile, SAD i Rusija, počele da razgovoraju o saradnji, prevazilaženju neslaganja za pozitivnu saradnju u budućnosti. Paralelno s tim, američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) je bio u Briselu da predloži potpuno redifinisanje transatlantskih veza.
"Može se još uvek pominjati neki savez, ali je to u stvarnosti podela posla koju nude SAD, a u kojoj Evropa treba da osigura bezbednost, ne samo u Evropi, već i na američkom kontinentu i na Pacifiku. To nije pitanje prekida saradnje samo po sebi, jer oni i dalje kažu da su prijatelji Evropljana, sa kojima imaju zajedničke interese", ocenio je Aroš.
Stručnjak dodaje da je to jasno odbijanje centralne odgovornosti Amerikanaca u osiguravanju evropske bezbednosti. Tramp je sam rekao britanskom premijeru Kiru Starmeru (Keir) da su britanski vojnici "neverovatni vojnici koji mogu sami o sebi da se brinu".
To deluje kao forma laskanja, ali su se u suštini Britanci zabrinuli.
"Treba sada imati na umu da Amerikanci polaze od principa da su Evropljani sposobni da se sami snalaze", rekao je Aroš ocenjujući da će to na neki način Evropi pomoći da krene napred, da se učvrsti, ali Evropa najpre "treba da se otarasi iluzija o Trampu i prihvati stvarnost".
Jasno je da Evropljani nisu stvorili problem, već Amerikanci žele da redifinišu svoje obaveze u Evropi.
"Neki (u Evropi) su zahvaćeni svojevrsnim sindromom napuštanja koji ih sprečava da zamisle podršku Ukrajini i evropskoj bezbednosti, a da SAD ne ostanu dirigenti koji garantuje svetski mir, spremni da intervenišu kada stvari pođu naopako. Tramp je otvoreno rekao da nema iste ciljeve kao Evropljani u pogledu Ukrajine", naveo je ekspert.
Do sada je uvek postojao izgovor da se opravda nedonošenje previše smelih odluka. Ti izgovori su bili da treba sačekati, da je možda u pitanju nesporazum i da postoji mogućnost da se nastavi po starom.
A takva vizija odnosa sa SAD je mnogo učinila da uguši pozive za stratešku autonomiju. Mislilo se da bi to uznemirilo Amerikance i stoga stvorilo više problema, a za neke je izraz strateške autonomije jednostavno zabranjen, smatra francuski stručnjak.
Evropa više ne može sebi da kaže - "Nećemo ništa da radimo jer je trenutna situacija krhka i ne treba je ni takvu krhku dodatno narušavati". Situacija trenutno je već takva na terenu i ako se ništa ne uradi, neće se ništa rešiti, zaključio je Aroš, a preneo Medijapar.
(Beta, 04.03.2025)