Francuska ima nuklearni kišobran, da li evropski saveznici staju pod njega

I tako je Šarl de Gol na kraju bio u pravu.

Kao predsednik Francuske šezdesetih, on je bio taj koji je pokrenuo politiku francuske strateške nezavisnosti.

Naravno, rekao je on, Amerikanci su nam više prijatelji nego Rusi.

Ali i Amerika ima interese.

A jednog dana bi njihovi interesi mogli da se sukobe sa našim.

U svetu današnjice, njegova upozorenja nikad nisu izgledala vidovitije.

Iz njegovog načela odvojenosti od supersila, De Gol je stvorio ideju o francuskom suverenom nuklearnom odvraćanju – čije se postojanje sada našlo u središtu rasprave o evropskoj bezbednosti.

• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Tajanstvena praznina britanske Oblasti 51
• Ruski dezerter za BBC otkriva ratne tajne iz nuklearne baze

Francuska i Velika Britanija su jedine dve zemlje na evropskom kontinentu koje poseduju nuklearno naoružanje.

Trenutno Francuska ima skoro 300 nuklearnih bojevih glava, koje mogu biti ispaljene iz aviona u Francuskoj ili iz podmornica.

Velika Britanija ima oko 250.

Velika razlika je u tome da je francuski arsenal suveren – što će reći, u potpunosti ga je napravila Francuska sama – dok se Velika Britanija oslanja na američki tehnički upliv.

U sredu je predsednik Emanuel Makron testirao ideju da bi francuska sila odvraćanja (force de frappe) mogla – u ovoj izuzetno neizvesnoj novoj eri – biti povezana sa odbranom drugih evropskih zemalja.

Njegov predlog je izazvao zgražavanje političara sa krajnje desnice i levice, koji su rekli da Francuska razmatra da „deli" vlastiti nuklearni arsenal.

To je – prema vladinim zvaničnicima, baš kao i ekspertima za odbranu – lažiranje ovog argumenta.

Ništa se neće „deliti".

Prema ministru odbrane Sebastijenu Lekornuu, nuklearno odvraćanje je „francusko i ostaće francusko – od njegovog začetka preko proizvodnje do upotrebe, sve pod odlukom predsednika".

Predmet rasprave nije pitanje više prstiju na nuklearnom dugmetu.

Govori se o tome da li francuska nuklearna zaštita može eksplicitno da se proširi tako da obuhvati i druge evropske zemlje.

Sve do sada, francuska nuklearna doktrina bila je izgrađena oko pretnje masovnim nuklearnim odgovorom ako predsednik smatra da su ugroženi francuski „vitalni interesi".

• Tramp razmišlja kao Putin: Da li prisustvujemo kraju liberalnog poretka
• Saudijska Arabija mesto pomirenja Trampa i Zelenskog
• 'Evropa uz Kijev', poručili lideri sa Samita o Ukrajini u Londonu

Granice ovih „vitalnih interesa" oduvek su ostavljene namerno nejasnim – budući da su ambivalentnost i kredibilnost dve ključne reči nuklearnog odvraćanja.

Štaviše, francuski predsednici koji sežu unazad sve do samog De Gola svi su nagoveštavali da bi neke evropske zemlje mogle biti već de fakto ispod tog kišobrana.

De Gol je 1964. godine izjavio bi da se Francuska smatrala ugroženom ako bi, na primer, SSSR napala Nemačku.

Dakle, na neki način nema ničeg novog u Makronovoj sugestiji evropske dimenzije francuskog nuklearnog odvraćanja.

Tu je novo, prema analitičarima odbrane, to da druge evropske zemlje po prvi put i same to traže.

„U prošlosti, kad je Francuska davala nagoveštaje o širenju nuklearne zaštite, druge zemlje su oklevale da na njih odgovore", kaže Pjer Haroš sa Katoličkog univerziteta u Lilu.

„One nisu želele da šalju signal da nemaju potpuno poverenje u SAD i NATO."

„Ali Tramp je razjasnio tu raspravu", kaže Laroš.

„Nije da Amerikanci govore o uklanjanju njihovog nuklearnog odvraćanja – budimo nedvosmisleni, ne izgleda kao da je to u igri u ovom trenutku."

„Ali kredibilnost američkog nuklearnog odvraćanja nije ono što je bila. To je otvorilo raspravu i navelo Nemce da sa više simpatija gledaju na ideju da potpadnu pod francuski i/ili britanski kišobran."

Prošlog meseca je najverovatniji sledeći nemački kancelar Fridrih Merc iznenadio partnere ove zemlje kad je rekao da je možda došao trenutak za razgovor sa Parizom i Londonom na ovu temu.

Kako bi francusko ili francusko-britansko evropsko nuklearno odvraćanje moglo da funkcioniše još uvek nije najjasnije.

Prema Harošu, jedna opcija bi mogla da bude da se francuski avioni naoružani nuklearnim oružjem postave u drugim zemljama, kao što su Nemačka ili Poljska.

Odluka da se povuče okidač i dalje bi u potpunosti bila na francuskom predsedniku, ali njihovo prisustvo bi poslalo jak signal.

S druge strane, francuski bombarderi bi mogli da patroliraju evropskim granicama, na isti način na koji to redovno čine sa francuskim danas.

Ili bi mogli da se izgrade aerodromi u drugim zemljama na koje bi francuski bombarderi mogli brzo da slete u slučaju nužde.

Problem su brojke.

Da li je 300 francuskih bojevih glava dovoljno protiv ruskih više hiljada?

Možda nije – ali u savezu sa britanskima, 300 postaje 550.

Takođe (da se ponovi poenta), američko nuklearno odvraćanje u teoriji je još uvek na svom mestu.

Postoje američke nuklearne bombe u Nemačkoj, Italiji i Holandiji.

Drugo pitanje je da li preformulisati francusku nuklearnu doktrinu tako da nedvosmisleno tvrdi da njeni „vitalni interesi" pokrivaju i evropske saveznike.

Neki tvrde da za tim nema potrebe, zato što je strateška dvosmislenost koja postoji već deo tog odvraćanja.

Ali Haroš kaže da je tu politička dimenzija kad se nedvosmislenije kaže da će Francuska upotrebiti vlastiti arsenal za odbranu drugih evropskih zemalja.

„Ako će SAD biti manje prisutne, onda će evropske zemlje zavisiti mnogo više jedne od drugih. Naš strateški svet je postao više horizontalan", kaže on.

„U ovom novom svetu važno je izgraditi poverenje i pouzdanost među sobom. Kad bi francuska dala signal da je spremna da preuzme rizik da podrži druge – to bi pomoglo u izgradnji čvršćeg fronta."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.07.2025)