Војни споразуми у региону: Београд и Будимпешта одговорили Загребу, Тирани и Приштини

Последњих деценија на брдовитом и последњих месеци на политички трусном Балкану парафирани су разни споразуми, а дугој листи је протекле недеље придодат још један - овог пута војни.

Хрватска, Албанија и Косово потписале су у Тирани 18. марта декларацију о сарадњи у области одбране и безбедности, што је наишло на негодовање и негативне реакције Србије.

„То је споразум сарадње три државе на пољу одбране - вежбе и узајамне помоћи&qуот;, говори Неџмедин Спахиу, професор Факултета политичких наука у Приштини.

„Није то никаква алијанса попут НАТО-а, мада су Хрватска и Албанија чланице војне алијансе, али јесте вид одупирања опасности од Србије по регион&qуот;, додаје.

Маринко Огорец, професор Велеучилишта у Великој Горици, сматра да споразум „апсолутно није уперен против треће земље&qуот;, већ да је приоритет „отварање новог тржишта&qуот;.

„То је облик заједничког проширења подручја и успостављање војно-техничке сарадње, купопродаје наоружања и опреме, производње муниције и обуке, много тога што би требало направити, а сами нисмо у могућности&qуот;, говори хрватски војни аналитичар за ББЦ на српском.

Циљ декларације је, кажу потписници, између осталог, промовисање сарадње у изградњи одбрамбених капацитета и индустрије, побољшање оперативности кроз образовање, сузбијање хибридних претњи и јачање стратешке отпорности.

Две недеље касније, споразум о јаћању војне сарадње потписали су Србија и Мађарска.

• Зашто се на Балкану поново прича о обавезном војном року
• Косовска армија: Оловни војници
• У фотографијама: Како хрватска војска слави 28. рођендан

Реаговао је и председник Србије Александар Вучић рекавши да су Албанија и Хрватска, потписивањем меморандума са Косовом „отворили трку за наоружањем у региону&qуот; и да је тиме дошло до „кршења субрегионалног споразума о контроли наоружања из 1996&qуот;.

Војни споразум је потписан у моменту док широм Балкана трају друштвено-политички потреси - вишемесечни антивладини протести у Србији, наставак сукоба председника Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића у Хрватској, док на Косову још није образована нова влада, иако је од избора прошло више од месец дана.

У Албанији је прошлог месеца због сумњи за малверзације и корупцију ухапшен градоначелник Тиране Ерион Вељијај, близак сарадник премијера Едија Раме, а у Мађарској се организују демонстрације против владе премијера Виктора Орбана.

Србија о споразуму Хрватске, Албаније и Косова: 'Ово је провокативна иницијатива'

Поводом меморандума о војној сарадњи Албаније, Хрватске и Косова огласило се више српских званичника и владиних тела.

„Ово је провокативна иницијативи суседних држава&qуот; у супротности са напорима за јачање регионалне безбедности и међународним правом јер крши Резолуцију 1244 Савета безбедности (о Косову), изјавио је министар одбране Србије Братислав Гашић.

Петар Петковић, директор владине Канцеларије за Косово и Метохију, такође је оценио да је „реч о безбедоносној провокацији која несумњиво има за циљ дестабилизацију региона&qуот;.

Најавио је да ће Србија „партнерима у међународној заједници - апсолутној већини чланица Уједињених нација предочити какве се намере крију иза тројног пакта&qуот;.

Министарство спољних послова Србије је саопштило да је „посебно узнемирујуће што се војни савез формира без консултација са Београдом&qуот;.

Хрватска, најмлађа чланица ЕУ, и Албанија су чланице НАТО-а, са чијим се генералним секретаром Марком Рутеом, Вучић састао средином прошле недеље у Бриселу.

„Уверен сам да НАТО о томе није био обавештен&qуот;, рекао је Вучић после састанка са Рутеом о војном пакту Хрватске, Албаније и Косова.

'Мађарска је увек на страни мира, а Србија нам је у томе савезник'

Две недеље касније, званичници Београда и Будимпеште су појачали војну сарадњу.

Братислав Гашић и Криштоф Салаи Бобровницки, министри одбране Србије и Мађарске, 1. априла у Београду потписали су споразум 'о стратешкој сарадњи у области одбране'.

Овим документом се операционализује и конкретизује споразум о стратешкој сарадњи у области одбране из 2023. године, рекао је Вучић после потписивања.

„Тек мислимо да даље развијамо нашу војно-техничку сарадњу&qуот;, додао је.

„Мађарска је увек на страни мира и Србија је Мађарској савезник у томе.

„Увек смо истицали важност да Србија буде чланица ЕУ, такође што се тиче војне сарадње увек смо помагали Србији у очувању мира&qуот;, рекао је Бобровницки.

• Шта је зближило Србију и Мађарску
• Ко је Виктор Орбан, политичар који љути Европу
• Зашто се гради нафтовод између Србије и Мађарске

Шта су из НАТО-а рекли за ББЦ?

Албанија и Хрватска пружају дугогодишњи допринос регионалној стабилности широм Западног Балкана, улажући напоре, између осталог, и у оквиру мисије КФОР-а, међународних мировних снага под вођством НАТО-а на Косову, рекли су из ове војне алијансе за ББЦ на српском.

„Поменута иницијатива је трилатерални споразум.

„Узели смо га у обзир, али НАТО као организација није страна у њему и као таква није имала улогу у процесу консултација&qуот;, додају.

Србија је 2006. приступила НАТО програму Партнерство за мир, док је за последњих више од десет година потписала бројне споразуме, између осталих - Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП), као виши облик сарадње.

Војска Србија је претходних година одржала више заједничких вежби са различитим чланицама НАТО-а и њиховим партнерима.

Од краја Другог светског рата до данас, Србија, као правна наследница бивше Југославије, остала је војно неутрална.

Србија је и покретач економског пројекта Отвореног Балкана, раније називан Мали Шенген, са Албанијом и Северном Македонијом.

На питање ББЦ новинара да ли ће војни савез Албаније, Косова и Хрватске утицати на ову иницијативу, Министарство спољних послова Србије није одговорило до објављивања текста.

• Може ли се бити ван војних савеза у 21. веку
• Ко све није део „Отвореног Балкана&qуот; и зашто
• 'Мали Шенген' - ствара ли се нова Југославија и шта Србија има од тога

Шта о споразуму кажу из Загреба, Тиране и Приштине?

Маморандум о војној сарадњи потписали су тројица министра одбране - Иван Анушић из Хрватске, Пиро Венгу из Албаније и Ејуп Маћедонци са Косова.

Детаљи споразума објавило је Министарство одбране Хрватске четири дана касније, 22. марта.

Њиме се, између осталог, „истиче важност заједничких одговора на сигурносне изазове, хибридне претње и друге ризике који би могли угрозити регионалну стабилност&qуот;.

„У крхком безбедносном окружењу, делимо заједничку процену претњи.

„Наша посвећеност јачању одбрамбених способности је снажнија него икад&qуот;, рекао је албански министар одбране Пиро Венгу, истакавши значај ове сарадње.

Косовски министар одбране Маћедонци је изјавио да „циљ ове сарадње неће бити угрожавање било кога већ слање поруке свима који се усуде да угрозе безбедност, мир и стабилност на Западном Балкану, али и безбедност&qуот; њихових земаља.

У саопштењу хрватског Министарства одбране наводи се да је декларација којом се „оснажује трилатерална сарадња и учвршћује савезништво трију земаља&qуот;, потписана „у контексту новонасталих геополитичких околности&qуот;.

„Свесни смо ризика на југоистоку Европе, посебно у контексту Украјине, те смо одлучили да ојачамо нашу сарадњу на темељу искустава која смо стекли у протеклих 35 година самосталности, али и као чланица НАТО-а и ЕУ&qуот;, рекао је Иван Анушић, хрватски министар одбране.

„Циљ је оснажити политичку и одбрамбену сарадњу наших земаља и подржати Косово и Албанију на њихову евроатлантском путу&qуот;, додао је.

• „Ми смо у предратном добу, а Европа је неспремна&qуот;, каже пољски премијер
• НАТО мора прећи на ратни начин размишљања, упозорава генерални секретар алијансе
• 'Историјски дан': Немачки посланици подржали већа улагања у одбрану

Одговор Загреба и Приштине на реаговање Београда

Поводом реаговања Србије на споразум, да није консултована у вези са овим планом, Анушић је на друштвеној мрежи Икс написао да је „прошло време када је Хрватска питала Београд шта сме и како треба да ради - и то се више неће поновити&qуот;.

„Хрватска је суверена земља и има право самостално доносити одлуке да никога не пита исто као што никоме у Загребу не пада на памет да би се бунио ако Србија ступи у савез са Мађарском&qуот;, каже Огорец.

Слично попут Анушића реаговала је и Вјоса Османи, председница Косова.

„Историјски агресорске државе, попут Србије и Русије, стално покушавају да се представе као жртве.

„Ако погледате њихове смешне изјаве, упркос чињеници да имају историју напада, инвазија, историју геноцида и ратова, агресорске државе попут Србије и Русије представљају се као да их неко напада.

„Никада у историји нашег народа нисмо никога напали, никада нисмо покушали да заузмемо ни педаљ туђе територије. Али, у историји нашег народа, Албанци, а посебно Косово, увек су бранили себе, свој куц́ни праг&qуот;, рекла је Османи.

• Шта може да се научи за 75 дана војне обуке
• О обавезним роковима: (Не)радо Грк, Финац, Естонац иду у војнике
• НАТО и Србија оставили бомбардовање иза себе

'Већа психолошка, а онда и политичка и војна сигурност'

Војни савез Хрватске, Албаније и Косова је „у неку руку, обруч према Србији&qуот;, каже Неџмедин Спахиу.

„Једино Србија у региону има територијалне претензије према суседима и једина има снагу да узнемири регион&qуот;, сматра приштински професор.

То је још један од разлога, додаје, зашто је споразум, којим су три потписнице добиле „већу сигурност - психолошку, а тек онда војну и политичку&qуот;, парафиран.

„Ниједна од њих нема намеру да нападне Србију, али ипак желе да докажу да су ту заједно уколико њена политика постане бруталнија - то је смисао споразума&qуот;, додаје политиколог.

Из Београда су више пута изјављивали да немају никакве територијалне претензије и да се Србија залаже за поштовање Резолуције УН о Косову, али и да, као једна од потписница Дејтонског споразума, на основу кога је настала данашња Босна и Херцеговина, поштује тај међународни уговор.

Инцијатива гарантује већу безбедност и мир у региону и тежи „проширењу и продубљивању&qуот;, али је Спахиу скептичан по питању појединих суседних држава.

„Што се тиче Северне Македоније и Црне Горе директно угрожених од великосрпске политике, после последњих избора у обе земље, Србија је већ успела да оствари сопствени утицај.

„И тешко је очекивати, иако су те земље чланице НАТО-а, да у неком новом геополитичком распореду буду у овом договору који је већ постигнут&qуот;, сматра професор.

• Шта за Балкан значи повратак Трампа
• Случај Бањска: Подигнута оптужница против Радоичића и још 44 људи
• Резолуција 1244 - двадесет година касније

Хрватски интереси и 'отворена врата и за друге државе'

Војно-техничка сарадња у погледу обуке, купопродаје наоружања и војне опреме, тако професор Маринко Огорец анализира војни споразум Хрватске, Албаније и Косова.

Један од разлога је вероватно и потрага за новим тржиштем, будући да Хрватска производи стрељачко наоружање, у фабрици ватреног оружја ХС Продукт из Карловца.

„Хрватска треба и жели да направи фабрику муниције, а ту постоје различите компоненте које би морала да увози, на пример, барут који се производи у Албанији и то би рецимо могла бити интересантна сарадња&qуот;, објашњава Огорец.

Хрватски министар одбране Иван Анушић је у првој половини марта најавио да се „развија пројекат производње муниције малог и великог калибра&qуот; кроз две различите фирме.

Такође, косовска полиција користи пушке произведене у Хрватској.

„Успоставите сарадњу да лакше остварујете властите интересе и потребе, а видимо да ћемо у догледно време морати да издвајамо више новца за одбрамбене потребе, посебно ми из НАТО-а&qуот;, објашњава Огорец, коментаришући тежње појединих европских и светских лидера за већим издвајањем чланица Алијансе за одбрану.

Професор подсећа да је војни споразум отворен и за друге државе, а Бугарска се најчешће помиње као нова чланица.

„Тешко је сада проценити у ком правцу ће се кретати. Ако још нека земља има интерес да уђе у савез, и одређених пројекција, увек је добродошла.

„Ако би Србија видела сопствени интерес, не видим разлог зашто га ту не би нашла&qуот;, закључује Огорец.

• Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда
• Алојзије Степинац: Светац или злочинац који дели Балкан
• Иво Голдштајн: Шта су митови, а шта истине о односима Срба и Хрвата у Другом светском рату

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.01.2025)