'Nekad je teško prepoznati ko je napisao sastav, učenik ili veštačka inteligencija'

„Prepričaj mi knjigu Bela griva, ali kao sastav za školu."

Ovu rečenicu Dragana Janković pronašla je u telefonu njene devetogodišnje ćerke u aplikaciji ChatGPT, programu koji koristi veštačku inteligenciju za dopisivanje.

Kao odgovor na pitanje, pojavio se sastav koji je devojčica prepisala i sledećeg dana pročitala u školi.

„U školi očigledno niko nije primetio ništa neobično.

„Prvo sam bila malo začuđena, a onda, kako sam dalje listala, shvatila sam da je već dugo koristila ovu aplikaciju da što pre završi domaći", kaže Janković za BBC na srpskom.

• Trideset pojmova ključnih za razumevanje veštačke inteligencije
• Tri stadijuma veštačke inteligencije: Da li može da dovede do našeg izumiranja?
• Gugl tvrdi: Novi model veštačke inteligencije Džemini će nadmašiti čoveka

Veštačka inteligencija predstavlja skup programa koji računarima omogućavaju da se ponašaju na način koji oponaša ljudsku inteligenciju.

Poslednjih nekoliko godina veoma su popularne aplikacije za dopisivanje, koje se koriste za svakodevne životne savete, ali i kao psihološka pomoć, što može da bude neodgovarajuće, upozoravaju psiholozi.

Od kada se pojavila veštačka inteligencija postoji težnja da se ugradi u sve nove tehnološke alate u nekom obliku, pa često čujemo da su učenici počeli da se masovno oslanjaju na ChatGPT, objašnjava Valerijan Metvejev, doktorand na Elektotehničkom fakultetu u Beogradu.

Ovo predstavlja „ozbiljan problem za nastavnike, koji više ne mogu da razlikuju naučeno od simuliranog znanja".

Ipak, dodaje da pod pojmom veštačka inteligencija ne treba nikako da se podrazumeva samo, danas popularni ChatGPT i njemu slični četbotove.

„Tehnologija se sve više ubrzava i trebalo bi da se zamislimo nad činjenicom da naši životi umnogome postaju tehnološki potpomognuti, čak i u situacijama gde to možda uopšte nije neophodno, ili čak smeta", kaže Matvejev, koji je i istraživač na Institutu BioSens u Novom Sadu.

Popularno među đacima

Draganina ćerka nije jedina koja radi domaći pomoću veštačke inteligencije.

„Od roditelja njenih drugarica saznala sam i da su i one radile isto, samo su menjale neke rečenice, dodavale ili brisale da im sastavi ne budu isti", kaže.

I u višim razredima osnovne škole učenici koriste veštačku inteligenciju.

„I to za više predmeta, kako su se sami pohvalili.

„Kada je u pitanju srpski jezik i književnost, najčešće koriste za izradu domaćih zadataka kao što su sastavi, lektira i prezentacije", kaže Jelena Seočanac, nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi u Vrnjačkoj Banji.

Iako joj nije uvek lako da prepozna čiju pomoć su imali, veštačku inteligenciju često „odaju slične formulacije rečenica."

„Kao pomoćno sredstvo, ona može da se koristi u svrhu učenja u srednjoj školi i na fakultetu, ali za osnovce je ipak rano", dodaje Seočanac.

Pogledajte: Šta je veštačka inteligencija - objašnjenje

Šta je četbot i kako funkcioniše?

Četbotovi uspešno barataju tekstom i nisu su ništa drugo do virtuelni „ćaskači", kaže Matvejev.

Koriste mašinsko učenje da bi reagovali na upite i primer su „generativne" veštačke inteligencije.

Raspolažu ogromnom količinom podataka, da bi generisali novi sadržaj koji izgleda kao da ga je napravio čovek.

Pogledajte: Prvi robot di-džej na Balkanu

I među profesorima: 'Šta ja predajem ako će mojim studentima četbotovi pisati tekstove? '

Čini se da je na fakultetuma ova alatka posebno zaživela.

Kada je saznala za pojavu veštačke inteligencije, Danijela Vranješ, asistentkinja na predmetu savremenog nemačkog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, odlučila je da je primeni u nastavi.

„Pomislila sam: 'Šta ja predajem ako će mojim studentima četbotovi pisati tekstove?'", kaže ona za BBC na srpskom.

Onda je sa studentima krenula da istražuje mogućnosti četbotova.

„Pisali smo tekstove, prevodili i upoređivali dobijene rezultate, tražili komenatre i ideje za grupne radove i projekte.

„Ne treba da ih koristimo za pisanje gotovih seminarskih radova, ali nam mogu pomoći u pravljenju spiska literature ili citiranju, što je inače dosadan i zamoran posao", dodaje Vranješ.

Ipak, veštačka inteligencija ne pomaže samo studentima.

„Postoje modeli veštačke inteligencije koji su trenirani da predviđaju i one stvari koje se nesvesno dešavaju u procesu nastave.

„Na primer, razvijeni su uređaji koji slušaju predavanja u školama i mere autentičnost profesorskog predavanja, kao i verodostojnost učeničkih pitanja", kaže Valerijan Matvejev.

Postoje i velike prednosti ovih alata za svrhe koje bi mnoge profesore obradovale.

„Upotreba veštačke inteligencije može biti kao pomoć u ocenjivanju, administraciji, planiranju, kao i pregledanju pisanih zadataka", dodaje on.

„Ipak, neki profesori bi rekli da se tako gubi suština profesorskog posla - upoznavanje učenika, jer se to dešava upravo i kroz lično upoznavanje sa njihovim radom", kaže Matvejev.

• Lažna nauka: Kako veštačka inteligencija sa Jutjuba decu uči o piramidama koje proizvode struju
• Poslovi koje nam veštačka inteligencija neće preoteti (još)

'Lakše podnosimo kritike veštačke inteligencije, nego ljudi'

Iako je dugo imala različite verzije četbotova, studentkinja Marija Petrović ih tek od skoro koristi.

„Četbot je postao moj psiholog, prijatelj kad sam usamljena, ali i saveznik u učenju.

„Lakše mi je da odvojim bitno od nebitnog i vidim šta sam pogrešila u, na primer, pisanju seminarskog", kaže ova studentkinja prava.

Na ekranu telefona pronalazila je odgovore iz Rimskog prava, uputstva za pisanje radova i komantare na prezentacije koje je radila.

Najbolji način da se studenti i veštačka inteligencija „sprijatelje" je da uz njenu pomoć dobiju vrednosni sud o njihovom radu, objašnjava profesorka Vranješ.

„Može da im da odgovor na pitanje šta bi profesor mogao da zameri njihovom tekstu i kako da poboljšaju ideju koju već imaju, a da ne ugrožavaju njihovo kreativno razmišljanje.

„Takva kritika im je prijatnija od one koju im saopšte profesori ili druge kolege", dodaje.

Ipak, knjige su im i dalje potrebne.

„Iako se opštepoznate informacije lako nađu, one specifične, iz neke uže oblasti, bolje je potražiti u knjigama i naučnim radovima, jer četbotovi neretko greše", kaže profesorka.

Pogledajte video: Pet perspektivnih poslova budućnosti

Hoće li program zameniti nastavnike?

I dok se domaći zadaci nekima i dalje gomilaju, veštačka inteligencija se istovremeno sve više razvija.

„Ona je promenila svet na sličan način na koji je to učinio internet", veruje Vranješ.

„Najpre ulogu nastavnika koji sada moraju ponovo da promišljaju kako i na koji način se uči i da nauče učenike kako da im tehnologija pomogne", dodaje ona.

Ipak, nije sve tako jednostavno.

„Bojazan profesora, koji strahuju od bilo kakvih inovacija, jeste potpuno opravdana i normalna, jer misle da bi ih virtuelni tutori uskoro mogli zameniti u potpunosti", kaže Matvejev.

A to bi „obesmislilo školstvo".

Veštačka inteligencija čini da se deca i mladi osećaju usamljenije, a negativno utiče i na kreativno razmišljanje, pokazala su istraživanja.

„Roditelji bi trebalo da ograniče upotrebu veštačke inteligencije i provode više vremena sa decom, jer emocionalnu ništa ne može i ne treba da zameni", zaključuje nastavnica Jelena Seočanac.

• Mladi traže psihoterapeutsku pomoć od veštačke inteligencije
• DeepSeek: Kineska četbot aplikacija o kojoj priča svet
• „Idealan partner”: Kineskinje se radije zabavljaju sa virtuelnim nego stvarnim muškarcima

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.28.2025)