Istorija iscrpljenosti: Bolest od koje su bolovali Oskar Vajld i Virdžinija Vulf
Nedeljnik 14.06.2016
Svi poznajemo ljude koji nam ponavljaju svaki put kad ih sretnemo koliko su iscrpljeni, koliko još imaju da urade, i implicitno - koliko su važni i traženi. I to nema nikakve veze sa neurastenijom iz 19. veka - fizičkom i mentalnom premorenošću bez organske osnove.Neurastenija je ubrzo postala "bedž časti", kako se podsmevao Oskar Vajld, i sam pacijent, koji je napisao 1900-te: "Ja sam sada neurasteničar. Moj doktor kaže da ima sve simptome. Utešno je imati ih sve." Kafka, Prust, Henri Džejms i Virdžinija
Nemački neurolog Vilhelm Erb tvrdio je da je 1884. bila godina najbržeg tempa i najviših poreza u istoriji - jako iscrpljujuće vreme. Da li je bio u pravu, da li je to bilo doba najveće iscrpljenosti? Kada razmišljamo o današnjici, sa sopstvenom mrežom telefona, tableta, računara i poslova koji čine da smo stalno umreženi, da li je ovo vreme još zahtevnije po pitanju vremena i snage koju ulažemo? To su neka od pitanja kojima se bavi knjiga