Ljubomir Živkov: Konji II
RTV 19.06.2016 | RTV | Foto: RTV
FARKAŽDIN - Ni do danas lingvistika nije pronikla, ili ja barem ne znam da je pronikla, u konjski jezik tj. u komande koje su konjima izdavane kad bi vukli plug, sejačicu ili kosačicu samovezačicu; potonja je bila poslednja reč tehnike pedesetih godina, ni slutila nije da i ka našoj žitnici nauka i industrija iz Zemuna upućuju zloslutni konvoj kombajna koji će sve te melihare i masehariše preporučiti za smetlište istorije, doklen konji, kao i vatra, nisu ništa izgubili od pamtiveka do danas.
Iako držiš kajase, koji su i volan i kočnica, konjima se obraćaš i usmeno ako ti se prohte da drže više levo, ili da povuku malo udesno: „Ote!" ili „Ot", „Ot, ot, ot, boga vam materinog!", to ih je teralo ulevo, ali to je bilo fino podešavanje, „ote" je od konja očekivalo ugao, umalo ne rekoh azimut, od svega nekoliko stepeni, petnaest najviše; isto toliko i udesno, ako gospodar blagoizvoli da uzvikne „čakaj!". Naredba je na snazi sve dok