Ljubomir Živkov o Teofilu Pančiću: Nije se hvalisao onim što je u svojoj žeđi pročitao, ali se to prostranstvo odražavalo na ono što je sam pisao

Teofila se sećam kao mladog čoveka u hodniku redakcije „Vremena“, nadomak sobice u kojoj su sedele lektorke, a gde sam i ja imao nužni smeštaj, Teofil je toj odaji dao ime Lektorat, pojavio se bio sa kosom kao četka i frizurom kao iz West Pointa, samo sam ga tada video tako ošišanog, a ipak, tri decenije kasnije, ponovo ga vidim takvog, srećnog što će njegov putopis iz Londona biti u „Vremenu“. Krleža se u našim sećanjima pojavljuje dvojako, kao čovek ćelav ili kao