Lečimo usamljenost kao bolest, zato što to i jeste

I moj pacijent i ja znali smo da on umire. Umreće danas. Možda sutra. Ili sledećeg dana. Treba li nekoga da pozovem? Nekog koga bi želeo da vidi? Nikog, rekao mi je. Nema porodicu. Nema bliskih prijatelja. Za mene, žalost njegove smrti bila je nadjačana jedino žalošću njegove samoće. Pitao sam se da li je njegova izolovanost, a ne splet nesrećnih okolnosti, podstakla preranu smrt. Društvena izolovanost je u porastu. Od osamdesetih godina,