Na liniji grube simbolike

Molijerov „Don Žuan” (1665), neprihvaćen u svom vremenu, sasvim je apartno delo u opusu ovog velikog francuskog klasiciste, zbog čega su se teoretičari pozorišta posebno opsežno bavili njegovim značenjima. Jan Kot je zapisao da je „Don Žuan” pun zagonetki, od prve do poslednje scene je dvoznačan. U njemu se javljaju duhovi i razgovaraju kipovi, na metafizički plodnom prostoru između neba i pakla. Ta posebna gustina njegovog idejnog tkanja,