Deo mene umre kad ispraćam brata u Ameriku
Noizz 02.03.2018 | Noizz.rs
Vrlo je malo stvari koje bih sada mogao da nabrojim, a koje su mi potrebne. Iskreno, više su to zahtevi kojima sebe guram napred i koji me motivišu da završim započeto. Zapravo, jako malo mi je potrebno i još manje mi nedostaje, osim mlađeg brata. Pustim "Hey you" od Pink Flojda i isti stari osećaj već tri godine podseća da nije to to, sranje je ta daljina. Muka mi je ponekad od ubeđivanja sebe da treba da budem srećan što je otišao odavde.
Nekako uvek žurimo na aerodrom da bismo se što duže pozdravljali i još malo upotpunili prazninu koja će početi da se širi kada avion uzleti sa piste. Evo, počeo sam da zarađujem pišući reči ali mi one uvek zafale kada treba njemu da kažem "zbogom". Jasno mi je da tuga ima više slojeva, i da zapravo nemam za čime da žalim. Čovek ide tamo gde je bolje i ne želim njegov odlazak da dovodim u pitanje, jer je neizbežan i nepokolebljivo opravdan. Ipak,