Uspon i pad EU projekta (17): Miniranje Južnog toka
Vesti online 11.10.2018 | Siniša Ljepojević
Iza kulisa jedinstva EU i Zapada evropske zemlje, ipak, aktivno kontaktiraju Moskvu. Prema švedskom listu "Svenska dagbladet", od 2014. godine kada su uvedene sankcije 20 od 28 članica EU je slalo svoje lidere u Moskvu. Bilo je ukupno 40 poseta, što znači da su delegacije nekih zemalja putovale i više puta. Predsednici šest država su se sreli sa predsednikom Putinom, a među premijerima koji su dolazili u Rusiju je i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Čak i Švedska, koja je bila jedan od najvernijih u sankcijama iza scene pokušava da obnovi kontakte sa Moskvom. Najčešći prostor uvežbavanja sukoba sa Rusijom je energetski sektor. EU je u velikoj meri zavisna od energije iz Rusije, pa je to i najosetljivija tema. Izdvaja se slučaj gasovoda Južni tok, koji je pod pritiskom i Amerike, EK je bila izvršilac naloga, Bugarska minirala. Onda su išli pregovori, ali Rusija je odlučila da odustane od tog