Tragom suza naše dece
Noizz 04.01.2019 | Noizz.rs
"Kad sam bio mali, moj život je bedan bio. A kad sam poraso, i bednoća je porasla". Ovo su reči dečaka od 16 godina koje je sedamdesetih godina prošlog veka zapisao jedan psiholog, uz sledeću belešku: "O ocu ne želi da razgovara. Kaže: ostavio me je kad sam imao 3 meseca, jebem mu dušu njegovu".
A onda muk. Jer kakav komentar može da bude prikladan? Da citiram Dostojevskog, čija mi rečenica odzvanja u glavi? "Decu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja srdaca naših, kao neki putokaz za nas. Teško onome ko uvredi dete…" Kad pročitate samo nekoliko stranica knjige "Pozdravi nekog" u kojoj su psiholozi Vesna Ognjenović i Budimir Nešić sabrali svedočanstva dece