Jelička hronika (7): U 3 i 15 za Čačak

Bile su devedesete. Krvavi oblaci slutili su veliko zlo, a on je, žilav i odsečene odstupnice, nekako počeo da se probija kroz velegradsku džunglu, naoružan inatom i ludom glavom. Dokopao se posla, zahvaljujući pukom slučaju da je u autobusu za Čačak u 3.15 seo baš pored čoveka koji se za nešto pitao tamo gde je radio. I konačno su počele da kaplju neke parice, dovoljne za vuka samotnjaka koji je samo godinu dana ranije, pre nego što je rešio da