Roditelji su ga ostavili u Beogradu jer je bolestan... voleli bi i da je mrtav. Sada se vraća u zavičaj, a i dalje priča da je njegova majka divna

Svaki put kada bi me video, ovaj momak bi me srdačno pozdravio, nasmejao se i nekako blentavo šmekerski zabacio glavu. A nije znao kako se zovem, ni ko sam. Ne govori srpski, ni engleski. Znao je samo da sam član neke dobre ekipe, ekipe koja će mu pomoći da konačno izađe iz pakla u koji su ga ubacili njegovi roditelji. Oni bi želeli da je on, Homajoun, mrtav. Makar za njih. Zato su pre više od godinu dana došli u Srbiju iz Irana, ostavili ga