Tarantinova setna fantazija

„Roman Polanski“ je uveden u film odmah na početku, u sceni na aerodromu, i to uglavnom snimcima s leđa (osim što ga jednom vidimo izdaleka i jedva načujemo njegov ženskasti glas na engleskom s „istočnim“ akcentom), izvanredno je to – ali kao i sve drugo: zasnovano na feljtonizmu, to jest našem predznanju, koje treba da potvrdi i rediteljevo „znanje“. A posle toga – e „Stiv Makvin“ (čitav život je kod nas proveo kao Mekvin, ili. još bolje, kao Mek Kvin, i tek kada