Klimatske promene: Požari prete Arktiku - može li neko da ih zaustavi

Dvadesetog juna, jedan od najhladnijih gradova na Zemlji završio je u vestima doživevši temperaturu od 38 stepeni Celzijusa.

Bio je to rekord svih vremena za Verkhojansk, koji se nalazi u regionu Jakutija, u severoistočnoj Rusiji. To je i najveća temperatura zabeležena u okviru Arktičkog kruga.

Naučnici iz Svetske meteorološke organizacije (SZO) verifikovali su da su temperature u maju bile iznad proseka - u nekim regionima, čak za više od 10 stepeni Celzijusa.

Ali nije samo maj bio topao. Čitave zime i proleća, naučnici su beležili ponovljene periode iznadprosečnih temperatura.

• Da li su nam klimatske promene već donele smrtonosne vrućine
• Strašni požari bi ponovo ponovo mogli da progutaju prašume Amazonije
• Požari u Srbiji: „Vatra preti da uništi i spali sve“

Specijalisti iz Kopernikove službe za klimatske promene, programa koji podržava Evropska komisija, kažu da je najširi sibirski region uvek doživljavao značajne fluktuacije, ali da je „neobično to što su sada visoke temperature trajale toliko dugo."

Meteorolozi iz ruskog Hidrometcentra, državne agencije za vremensku prognozu i analizu, takođe su potvrdili ovaj trend.

Oni su rekli da je prva polovina 2020. godine bila najtopliji semestar otkako je počela da se vodi evidencija pre 130 godina.

Međunarodna grupa klimatologa objavila je prošlog meseca izveštaj u kom se zaključuje da su ljudi odigrali kritičnu ulogu u toplotnim talasima zabeleženim u Sibiru između januara i juna.

Uz pomoć kompjuterskih modela, naučnici su pokazali da je emisija gasova efekta staklene bašte koje proizvodi ljudska aktivnost načinila takve toplotne talase 600 puta verovatnijim.

A požari širom sibirskog regiona sada čine veliki deo ekološke krize u Rusiji.

Pretnja iz šume

Šumski požari koje je izazvala preterana vrelina u ovom regionu takođe su dostigli alarmantne nivoe ove godine.

Međunarodni klimatski stručnjaci pomno prate toplotne talase u Sibiru i na ruskom dalekom istoku. Oni su primetili da su požari u ruskim šumama učestali poslednjih godina - a rekordni broj je zabeležen u prvih šest meseci 2020. godine.

Ranije ove godine Grinpis je sproveo istraživanje koje je pokazalo da su do 15. maja požari već zahvatili 13,5 miliona hektara zemljišta - prostranstvo veličine jedne Grčke.

To je bilo skoro tri puta više od zvanične cifre iz tog vremena, od 4,7 miliona hektara (od čega su 1,9 miliona hektara bile šume), prema Ruskoj federalnoj šumarskoj agenciji Rosleskhoz.

• Zašto je u Sibiru temperatura dostigla 38 stepeni
• Leta bi mogla da postanu „pretopla za ljude“
• Sibirska zajednica zaboravljenih žena

Dvadeset osmog jula, Rosleskhoz je procenio da požari bukte na 12 miliona hektara, od čega je 6,6 miliona hektara bila šuma.

Ali prema Grinpisu, prava cifra je gotovo dvostruka - oko 21 milion hektara.

Ekolozi i regionalni lideri kažu da vlada ne obezbeđuje dovoljno sredstava za gašenje požara ili sprečavanje da se oni prošire i načine još veću štetu.

Početkom jula, Grinpis je počeo da šalje zahteve ruskoj vladi.

Međunarodna ekološka organizacija pozvala je na mere koje bi sprečile da se ponove pogubni požari iz 2019. godine, uključujući trostruko povećanje vladinog budžeta za šumarstvo u pogođenim regionima.

Kontroverzne zone kontrole

Grinpis želi da se takozvane „zone kontrole" smanje.

Zone kontrole su zabite oblasti u kojima je ruskim vlastima prema zakonu dozvoljeno da ostave vatru da bukti ukoliko nema pretnji po ljude ili imovinu.

Skoro pola ruskih šuma nalazi se u ovim zonama, a 90 odsto svih zabeleženih požara iz 2019. godine bilo je u tim oblastima.

Prema izveštajima, Ministarstvo za prirodne resurse i životnu sredinu predlaže amandmane na zakon koji bi smanjili zone kontrole, tako da pokrivaju svega šest odsto šuma.

Ali predlog zakona još nije odobren.

Aleksej Jarošenko, šef šumarstva pri Grinpisu Rusija, kaže da problem neće biti rešen čak ni ako ovaj amandman bude bio usvojen.

„Ministarstvo praktično govori: 'Smanjićemo šumske oblasti koje smeju biti ostavljene da gore više od sedam puta, ali nećemo obezbediti sredstva regionima za gašenje požara - moraće da nađu novac sami", kaže Jarošenko.

Ko je odgovoran za gašenje požara?

Prema Grinpisu, vlastima u ruskim regionima najviše pogođenim požarima trebalo bi minimum 25-30 milijardi ruskih rublja (oko 400 miliona dolara) da spreče i ugase šumske požare.

Ove godine, centralna vlada im je odobrila svega četvrtinu te sume.

Beskrajni Krasnojarsk Kraj jedan je od nekoliko sibirskih regiona koji su sve gore pogođeni šumskim požarima.

Guverner Krasnojarska Aleksander Us rekao je da njegova nadležnost dobija samo trećinu onoga što bi trebalo da se izdvoji za borbu protiv požara svake godine.

Regionalni šef takođe je jednom prilikom izjavio da su šumski požari „prirodan fenomen i da je besmisleno pokušavati boriti se protiv njih."

U istom regionu je Ruski istražni odbor prošle godine pokrenuo slučaj protiv nekih zvaničnika Krasnojarska optuženih za nemar, zato što nisu ugasili šumske požare na svojoj teritoriji.

Rezultati istrage nisu objavljeni.

U julu 2020. godine, grad Jakuck, glavni grad zabitog ruskog regiona Jakutije i jedan od dva najveća grada na svetu izgrađena na permafrostu, bio je obavijen dimom od požara.

Regionalne vlasti Jakutije žalili su se da nisu imali dovoljno resursa da ih ugase. Roslekhoz je pozajmio regionu 150 miliona ruskih rubalja (dva miliona dolara), koje će oni morati da vrate.

Kiše i niže temperature donele su spas nekim regionima početkom i sredinom jula, ali onda se vrućina vratila na daleki istok i požari su ponovo počeli da se šire.

Permafrost koji se otapa drugi je veliki ekološki problem sa kojim se suočavaju Rusija i druge hladne države.

Permafrost je zemlja koja ostaje čvrsto zaleđena dve ili više uzastopnih godina, sačinjena od kamena, zemlje i sedimenata koje vezuje led. U nekim slučajevima, permafrost je stotinama hiljada godina star.

• Požari u Australiji: „Apokalipsa“ na Ostrvu kengura
• Zašto Severni pol „beži“ od Kanade ka Sibiru
• Otkud grom iz vedra neba usred paklene vrućine

Toplije temperature dovele su do toga da zamrznuta zemlja počne da se topi, a građevine podignute na njemu nalaze se pod pretnjom od rušenja.

Grad Norilsk, takođe izgrađen na permafrostu, doživeo je jednu od najozbiljnijih ekoloških katastrofa ove vrste u maju, kad se više od 20.000 tona dizela izlilo posle rušenja rezervoara.

Smatra se da je do rušenja došlo zato što je zemlja na kojoj je rezervoar izgrađen postepeno počela da se topi.

U permafrostu se nalaze i ostaci biljaka i životinja zasnovani na ugljeniku. Kad se on otapa, ugljen dioksid i metan se ispuštaju u atmosferu, što preopterećenje gasovima efekta staklene bašte samo čini još gorim.

Nema vatre bez smoga

Požari već u atmosferu ispuštaju ogromnu količinu ugljen dioksida - jednog od ključnih gasova efekta staklene bašte koji izazivaju globalno zagrevanje.

U junu 2020. godine nivoi emisije ugljenika iz arktičkih požara bili su abnormalno visoki širom sveta, oko 56 miliona tona. To je više od tri miliona tona više nego 2019. godine, najtoplije godine zabeležene u istoriji.

Nekoliko sibirskih gradova je 2019. godine bilo prekriveno dimom, koji je putovao sve do regiona Volge, u centralnoj i južnoj Rusiji.

Prošlog meseca, Nasa je javila da su emisije iz sibirskih požara stigli i do SAD-a i Kanade.

Ruska meteorološka agencija Hidrometcenter objavila je cifre koje pokazuju da se temperature u zemlji povećavaju 2,5 puta brže od proseka na planeti.

Uz povećane temperature u Sibiru i regionima permafrosta, Rusiji je postalo jasno da klimatske promene - i njene katastrofalne posledice - nisu problem budućnosti, već neposredno klimatsko vanredno stanje.

• Plivanje ispod leda: Bolni napori za spas okeana
• Besplatna zemlja za one koji hoće da žive u najhladnijim delovima Rusije

Ali može li to da se zaustavi?

Stručnjaci smatraju da sibirski šumski požari, kao i većina drugih požara, počinju sa ljudskim nemarom.

Ruska vlast i ekološke organizacije pozivaju ljude da budu pažljiviji kad su u šumi, da ne puše ili ne prave lomače.

Stručnjak za šumske požare iz Grinpisa Rusija Grigorij Kuksin kaže da sistem „zona kontrole" u kojima se požari puštaju da gore postoji i u drugim zemljama.

A opet u Rusiji su ove zone obično veće zbog puke veličine čitave njene teritorije, zbog čega im je teško prići i izboriti se s njima kad postoji nedostatak vatrogasnih resursa.

Istovremeno, verovatnoću da će se požari širiti povećavaju i drugi faktori, prvenstveno suvlja i toplija klima. Ovaj problem nije isključivo ruski.

U svom poslednjem ekološkom dokumentu, ruska vlada je istakla neravnopravnost različitih delova zemlje kad su u pitanju klimatske promene i kako neki regioni već više pate.

Isto važi i za ostatak sveta - mnoge zemlje trpe negativne posledice klimatskih promena više nego neke druge.

Povećanje globalnih temperatura još će više pogoršati požare u Sibiru. Ti požari će zauzvrat doprineti većoj količini emisija.

Da bi se prekinulo ovo vrzino kolo potrebne su teške političke odluke kako bi se promenio postojeći sistem - industrija i ekonomija, eksploatacija prirodnih resursa i način života, ne samo u Rusiji već i na čitavoj planeti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.20.2020)