Futuristički nadrealizam Šuičine poezije
Danas 19.09.2020 | Piše: Dušan Stojković
Božidar Šujica prisutan je više od 50 godina na našoj pesničkoj sceni.
Blesnuo je kao meteor, ali se nije rasprsnuo kao što se sa ovim zbiva. Gromoglasno dočekan, prihvaćen kao veliko pesničko ime, trenutno u sasvim nezasluženoj pesničkoj izolaciji, pišući pesme samo onda kad su se one pisale same, nije objavio mnogo pesničkih knjiga: Prestupne noći (1961), Vreme i temelji (1966), Srdžba (1973), Ura, uran (1975), Kanjon (1979), Izgledi za sutra (1984), Kičma (1984), Ivice, ožiljci (1991), Izabrane i nove pesme (1995, izbor Zlatko