Ljubomir Živkov: Redak zver
RTV 23.10.2020 | RTV
FARKAŽDIN - Na tavanu sam, dok je sunce kroz dve badže osvetljavalo čestice prašine – u ta dva paralelna kosmosa stalno one igraju i kruže, gledao neko ili ne – pronašao nešto teško, umotano u krpu neodredive boje, parabelum iz Drugog svetskog rata, za koji ću morati da polažem ispit iz streljaštva i idem kod očnog lekara ako mislim da ga zadržim, kad, nije pištolj sa onom dugačkom cevi, nego žig za marvu, fali mu drvena drška, slojevi rđe stvarani na njemu više od pola veka su kao godovi na panju,
Tolike su dopisnice ispunjene pukim sećanjem, koje ako i nije u svemu bilo verodostojno, obnavlja neizgovorene uspomene, priziva glasove, lica, prizore, žig bi morao da bude moja madlena (mada ga nije lako progutati kao parče keksa) i da oživi u celosti barem jedan letnji dan, međutim, baš oko njega, opipljivog i nedvosmislenog – iščezava, ili se udaljava sve što sam morao videti. Žig je na ćirilici, metalno Ж, istovetno kao Ж-жаба u bukvaru, veliko kao šara na