Булевар инволуције (7)
Данас 26.10.2020 | Пише: Светислав Басара
Под тортуром све бих то признао, нисам ја Мустафа Голубић, овако, без пендречења, остадох при ранијој изјави, а при својим изјавама (различитим од мојих, али њиховим, личним, не комуналним) као особе од интегритета остадоше и другоприведени Надежда Миленковић и Миклош Биро, упркос Бећковићкиним настојањима да их сублиминалним техникама, којима се током деценија извештила, наведе да кажу оно што она мисли.
Моју напред поменуту незаинтересованост – ко је (ако је овакав, а јесте) на власти, а ко (ако је онакав какав је) у опозицији – власт ми није замерила, бар не јавно, бар не да знам, али су ми опозиционе персонае драматис (персонае и у античком смислу те речи) љуто замериле политички некоректно писање о њиховој вриштећој неорганизованости, лењости, среброљубивости, аматеризму, политичком аналфабетизму, примитивизму, просташтву, повременој неурачунљивости,