Sukobi u Etiopiji: Šta je pozadina građanskog rata u regionu Tigraj - u 100, 300 i 500 reči
Sukob u regionu Tigraj preti da destabilizuje Istočnu Afriku. Evo zbog čega.
Sukob koji je izbio između etiopske vlade i vojnih snaga u njenom severnom regionu Tigraj doveo je do haosa u zemlji.
Borbe traju već skoro dve nedelje, destabilizujući ovu mnogoljudnu istočnoafričku zemlju, dok novinski izveštaji govore o stotinama mrtvih.
Borba za prevlast, izbori i inicijativa za političku reformu samo su nekoliko faktora koji su doveli do krize.
Ovde smo ih razložili da bismo objasnili kako i zašto je došlo do sukoba.
- Pobunjeni vojnici uhapsili predsednika i premijera Malija
- „Ja sam majka – a ubijala sam roditelje neke druge dece“
- Ruanda obeležava 25 godina od genocida
U prostim segmentima od po 100, 300 i 500 reči, ovo je priča o dosadašnjoj krizi.
Priča u 100 reči
Sukob je izbio 4. novembra, kad je etiopski premijer Abij Ahmed naredio vojnu ofanzivu protiv regionalnih snaga u Tigraju.
On kaže da je to bio odgovor na napad na vojnu bazu u kojoj su smeštene vladine trupe u Tigraju.
Do eskalacije je došlo posle višemesečnih razmirica između Abijeve vlade i lidera dominantne političke partije u Tigraju.
Ova partija provela je skoro tri decenije u samom vrhu vlasti, da bi je skrajnuo Abij, koji je na čelo države došao 2018. godine, posle anti-vladinih protesta.
Abij je zahtevao reforme, ali se Tigraj tome usprotivio i usledila je politička kriza.
Pogledajte video: Škola mira u Africi
Priča u 300 reči
Koreni krize mogu da se nađu u etiopskom sistemu vlasti.
Od 1994. godine, Etiopija ima federalni sistem u kom različite etničke grupe drže kontrolu u 10 regiona.
Sećate li se one stranke iz Tigraja? E, pa ta stranka je Tigrajski narodno oslobodilački front (TPLF) - uticajna u uspostavljanju ovog sistema.
Ona je bila na čelu koalicije sastavljene od četiri partije koja je vladala Etiopijom od 1991. godine, kad je sa vlasti svrgnut vojni režim.
Pod tom koalicijom, Etiopija je postala naprednija i stabilnija, ali se neprestano izražavala zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava i niskog stepena demokratije.
Na kraju se nezadovoljstvo prelilo u proteste, što je dovelo do rekonstrukcije vlade, nakon čega je Abij postavljen za premijera.
Abij je liberalizovao politiku, osnovao novu stranku (Partija prosperiteta) i smenio ključne lidere vlade iz Tigraja optužene za korupciju i represiju.
U međuvremenu, Abij je okončao dugogodišnji teritorijalni spor sa susednom Eritrejom, za šta je nagrađen Nobelovom nagradom za mir 2019. godine.
Ove promene Abiju su donele popularnost, ali su izazvale nemir među njegovim kritičarima u Tigraju.
Lideri Tigraja doživljavaju Abijeve reforme kao pokušaj centralizacije i uništavanja etiopskog federalnog sistema.
Razmirice su doživele vrhunac u septembru, kad Tigraj nije poslušao centralnu vlast i održao je vlastite regionalne izbore.
Centralna vlada, koja je odložila nacionalne izbore zbog korona virusa, saopštila je da su ti izbori ilegalni.
Jaz se produbio u oktobru, kad je centralna vlada ukinula redovno izdvajanje sredstava za Tigraj i prekinula sve veze s njim. Administracija Tigraja saopštila je da se to svodi na „objavu rata".
Tenzije su se dodatno pojačale.
Pogledajte video: Iz Bujanovca za Togo - selu poklonili dva bunara za vodu
Potom, u onome što je Međunarodna krizna grupa nazvala „iznenadnim i predvidivim" prelaskom u otvoreni sukob, Abij je saopštio da je Tigraj „prekoračio sve granice".
Optužio je tigrajske snage da su napale vojnu bazu kako bi ukrale oružje.
„Federalna vlada je stoga prisiljena na vojno sučeljavanje", rekao je Abij.
- Kako je osumnjičeni za genocid izbegavao hapšenje 26 godina
- Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
- Rudar iz Tanzanije postao milioner preko noći
Priča u 500 reči
Etiopija, najstarija nezavisna zemlja u Africi, prošla je kroz sveobuhvatne promene otkako je Abij preuzeo vlast.
Pripadnik naroda Oromo, najveće etničke grupe u Etiopiji, Abij je u prvom govoru kao premijer pozvao na političku reformu, jedinstvo i pomirenje.
Njegove ciljeve podstakli su zahtevi demonstranata, koji smatraju da etiopska politička elita ometa njenu tranziciju u demokratsku zemlju.
Tigrajski političari, koji su predvodili vladajuću koaliciju 27 godina, proglašeni su delom problema.
Sedamdesetih i osamdesetih, njihova stranka, TPLF, vodila je rat za preuzimanje kontrole nad vladom od vojne hunte poznate kao Derg. Stranka je u tome uspela, postavši vodeća članica koalicione vlade koja je na čelo države došla 1991. godine.
Koalicija je dodelila autonomiju etiopskim regionima, ali je zadržala čvrstu kontrolu nad centralnom vlašću, a kritičari su je optuživali za represiju nad političkom opozicijom.
Sad je ta stranka prešla u opoziciju.
Ona je 2019. godine odbila da učestvuje u Abijevoj novoj vladi i da se pripoji njegovoj Partiji prosperiteta.
Posle tog odbijanja usledile su nove eskalacije.
Odluka Tigraja da održi vlastite izbore u septembru, na primer, bio je neprikosnoveni čin prkosa protiv centralne vlasti.
Od tada, obe vlade su proglasile jedna drugu „nelegitimnom".
Tigraj tvrdi da centralna vlada nije potvrđena na nacionalnim izborima otkako je Abij postavljen za premijera.
Takođe, Tigraj zamera premijeru njegovo „neprincipijelno" prijateljstvo sa predsednikom Eritreje Isajasom Afeverkijem.
Već dugo vlada netrpeljivost između Tigraja i eritrejske vlade, koja deli granicu s regionom.
Teritorijalni spor duž te granice bio je povod za rat vođen između Etiopije i Eritreje od 1998. do 2000. godine.
- Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
- Ko je bio Hajle Selasije - „crni Mesija", Titov saigrač i prvi rastafarijanac
Možda se sećate da se sukob našao u vestima 2018. godine.
Naime, te godine je Abij potpisao mirovni sporazum sa eritrejskom vladom, okončavši dugogodišnji teritorijalni spor.
Godinu dana kasnije, Abij je dobio Nobelovu nagradu za mir.
Sada Etiopija privlači svetsku pažnju ne zbog mira, već rata.
Hiljade civila raseljeno je od 4. novembra, kad je Abij naredio vojsci da napadne tigrajske snage.
Tvrdi se da je poginulo stotine vojnika, uz izveštaje o masakru nad civilima.
Sa vezama koje su u Tigraju uglavnom u prekidu, ne može da se potvrdi tačan broj žrtava.
Etiopska vlada proglasila je šestomesečno vanredno stanje u Tigraju.
Pravi građanski rat mogao bi da potraje mnogo duže.
„Imajući u vidu silu tigrajskih bezbednosnih snaga, ovaj sukob bi mogao da se oduži", navela je Međunarodna krizna grupa, neprofitna organizacija.
„Tigraj ima velike paravojne snage i dobro obučenu lokalnu vojsku, za koju se smatra da ukupno broji verovatno 250.000 vojnika."
Kao druga najnaseljenija zemlja u Africi, Etiopija je ključna za stabilnost na Rogu Afrike.
Ukoliko se sukob zaoštri, strahuje se da bi mogao da se prelije i u susedne zemlje.
Već postoje izveštaji da su rakete ispaljene na Eritreju i da je 27.000 izbeglica pobeglo u Sudan.
Vlada zabrinutost i da bi sukob mogao da pojača etničke tenzije u drugim delovima Etiopije.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.19.2020)