Skloni se, matori, žurimo

Nedavno, u Rajićevoj, tržnom centru, šeta Rade Šerbedžija, sam, sa štapom, nešto kupuje, vozi se onim pokretnim stepenicama, gore, dole, nešto traži. Niko mu ne prilazi, a većina ga i ne primećuje. U jednom trenutku, u žurbi, prolazi grupa momaka. Koji ni svoje očeve i dedove ne poštuju, a kamoli tuđe, i ljutito, više sebi u bradu, jedan od njih dobaci - skloni se, matori, da prođemo, vidiš da žurimo, šta se tu kilaviš... A taj matori je Rade Šerbedžija, koji se,