Cele porodice dolaze na pančevačko groblje da se hrane: Nema dana da nisu gosti na poslednjem ispraćaju, mora da se jede

Tuga... Prazan stomak natera čoveka na svakakvo snalaženje. Najbolja ilustracija te istine vidljiva je širom pančevačkih grobalja, na kojima se redovno hrani desetak nevoljnika. Kažu, smeštaj još i imaju, a da se jede mora svaki dan. Zato su i redovni korisnici ovakvih "narodnih kuhinja" i na sedmodnevnim, šestomesečnim i godišnjim parastosima upokojenima. Tako nema dana da nisu gosti na poslednjem ispraćaju, najviše na ovdašnjem Starom pravoslavniom groblju, kada