Nikad samlji

Nikada samlji nego krajem jula kada je letu pedalj do zenita, a hlorofilu aršin do rasula u metastazi žutila i ruja, tamnije kada zelene su boje u vrtovima, a strnjika suva, tamnija donja amplituda bruja vetra što obnoć u vremenu duva. Nikada samlji nego krajem jula kad sve je, misliš, na dohvatu čula oštra ko nož još topao od točka brusača, ali bitno nedostaje: anđela koga slutiš nećeš sresti. A vazduh trudan je od blagovesti.