Piše Dejan Žujović: Zašto

Juče sam nosio svoju devojčicu na ramenima. Kada sam je popeo osetio sam drhtanje straha u njenim nožicama. Setio sam se svojih trenutaka straha dok sam bio mali i bilo mi je žao. Malo je prošlo dok se nije oslobodila i počela da uživa. Lep, sunčan dan. Osmesi na našim licima. Uživanje. Dok danas navlačim skafander razmišljam o tome. Zašto? Zato što neko zarađuje pare? Zato što neko želi još jedan mandat? Zato što neko nije voleo školu pa je glup ko qurac? Zašto?