Kolektivno sanjarenje uz Nikolu Vranjkovića u Kombank dvorani

foto: Nemanja Đorđević Odjednom, potpuni mrak. Iz publike su se čuli povici oduševljenja, a sa razglasa se prolomio tupi i hladni, pomalo futuristički zvuk klavijature. Scenografija osvetljena ljubičastom bojom i bend u potpunom mraku dodatno su doprinosili sablasnoj atmosferi koju su sekli povremeni udarci doboša, svaki ponaosob uvlačeći jezu pod kožu, kao i poneki trzaj gitare, koji je salom Kombank dvorane odzvanjao poput eha. Zatim par udaraca u činelu,