Snovi o emigraciji u „Evropskoj prestonici kulture“
Danas 23.03.2022 | Piše Aleksandra Bosnić Đurić,
Snovi o emigraciji ponekad nas odvedu daleko od gradova koje osećamo kao svoje i čije ulice mirišu na poznato i osvojeno… Oni se obično sanjaju onda kada grad u kojem živimo i koji smo zavoleli, više iz nekog razloga ne prepoznajemo.
Nisam rođena u Novom Sadu, ali je od detinjstva moj „grad fascinacija“… Tako sam, naime, zvala sve one gradove u kojima sam, kada sam kao devojčica iscrtavala svoje lične mape projekcija i želja, poželela da živim. Na toj su se mapi našli Lisabon, Napulj, Barselona, Aleksandrija i – Novi Sad. Naizgled nespojivo. Sticajem okolnosti, Novi Sad sam počela da upoznajem veoma rano. Bile su to ne tako česte, ali ipak redovne posete, nedeljom, baba Cinki, maminoj tetki,